Како да се српске фирме врате на афричко тржиште – самит Несврстаних нова прилика

Сајамски комплекс у Лаосу, хотел са конгресним центром у Харареу, бране, путеви, железнице, болнице – трагови су доминације југословенских компанија на афричком континенту током друге половине 20. века. Африка данас има највећи природни прираштај и најмлађе становништво – а међу десет земаља са најбржим растом у свету седам је са тог континента. У међувремену, место некадашњих југословенских гиганата заузели су нови из неких других земаља.

Афричке земље остављају иза себе грађанске ратове и убрзано се мењају по угледу на европске и светске метрополе. Мењају се и захтеви тамошњег тржишта – последњих година све више купују штафелаје и други уметнички материјал произведен у Србији, под условом да се у производњи користи дрво из одрживих шума.

"Мислим да смо за Гану интересантни, уопште број један за увоз робе као европског добављача јер су то изузетно квалитетни производи произведени на тлу наше земље. Можда у односу на Kину, која је до сада била огроман извозник, можда смо мало ближи и квалитет је за класу изнад", рекла је Дарја Ћирковић из компаније "Арс".

У Анголу и Kенију "Неопланта" је почела да извози паштете.

"Ту смо препознали потенцијал да можемо да направимо озбиљан посао доле. Заједно са локалном маркетиншком агенцијом схватили смо да су доле најзначајнији сегменти рибљи сегмент, пилећи сегмент, као и локални укуси који су специфични у Африци, нпр. ради се са пири-пири зачином", рекао је директор "Неопланте" Ацо Томашевић.

Прошле године, углавном у земље Магреба, извезли смо робу за око 400.000.000 долара, највише дувана и сточне хране. За то време извоз Kине био је сто милијарди долара, Немачке, Француске и Индије по двадесет милијарди долара, а од нас су боље биле и Грчка и Румунија.

"Привредници не треба да забораве да је на снагу ступио споразум о слободној трговини на нивоу читавог афричког континента, који је потписало 55 афричких држава 2019. године, а чија је имплементација почела 1. јануара ове године, где ви имате 55 држава међу којима постоји слободан проток робе. Дакле, на више од 90 посто производа нема царинских оптерећења, али да бисте баштинили елементе тог споразума, ви морате пословати у Африци", казала је Данијела Стрижак из Привредне коморе Србије.

Велика прилика је већ следећег месеца – у Београду се окупљају државници из Африке, Латинске Америке и Азије на обележавању 60 година од оснивања Покрета несврстаних.