Кад Азијати промене навике, ту су српске фирме да задовоље њихов апетит

Иза етикете на корејском у земљи са више од 51 милион становника нуди се српски производ.

"Један од највећих дистрибутера и увозника хране у Јужној Кореји нас је контактирао преко светске базе произвођача хране где смо ми њима суштински послали узорке и они су на основу закључка да су наши производи конкурентни са ценом и квалитетом италијанским тартуфима тако су и уследиле прве поруџбине", каже Никола Станишић из фирме "Шумска тајна".

У Малезији, Сингапуру, Хонг Конгу или Дубаију може да се купи свежа боровница и малина са ознаком "Мејд ин Србија". Крупан и сладак плод, а корпица од 125 грама 30 одсто је скупља него овде.

"Од тренутка бербе најбољи сценарио је да се плод у року од 20 или можда 30 минута стави у тзв. подхладу односно да се сам плод охлади у што краћем временском периоду на два степена Целзијусова и све време до даљег транспорта или до коначне дестинације тај хладан ланац не прекида", објашњава Владимир Милосављевић из "Дотике".

Каже, када би било директних летова, пут би трајао и краће од садашња два-три дана. Ипак планирају да ускоро пут Азије пошаљу и свеже јагоде, трешње, боровнице, купине, шљиве.

"Увек ће нама домаће и регионално па и тржиште ЕУ бити доминантно али као нека врста сигурности, као нека врста искорака, а и као неки вид брендирања, другачијег брендирања Србије на тим тржиштима, ови премијум производи доприносе да Србија може да заузима одређени сегмент и на неким захтевним тржиштима", указује Михаило Весовић, директор сектора за стратешке анализе ПКС.

Један од видова подршке је и представљање српске привреде на националном штанду на предстојећем сајму у Дубаију тржишту које нам је све ближе, захваљујући и директним летовима.