Кад се "дебели минус" увуче у новчаник, професор Ханић има савет

У целој Европи се грађани жале на банке. Код нас највише на кредите, а неретко и на довођење у заблуду, на пример, када банка објави да је плаћање кредитном картицом на рате без камате, а онда за сваку рату наплати надокнаду 50, чак и 200 динара. То би годишње било као да сте узели кредит са каматом од 15 и више процената.

Аустријанци кажу да у просеку на штедним улозима годишње губе 700 евра, јер је камата мала, а инфлација висока. Мења се и закон који штити потрошаче, пре свега оне којима се и до сада, због ковида, гледало кроз прсте када су улазили у минус.

Наши грађани се жале да банке увећавају профит новим наметима на различите трансакције. Најављује се да ће од октобра наплаћивати провизију и на иностране пензије. Да ли смо далеко од партнерског односа клијента и банке?

Професор Хасан Ханић рекао је, гостујући у Јутарњем програму, да је приметно да у последње време расту провизије у банкама, али да је то општа тенденција и у земљама ЕУ. Међутим, како каже, то је јачи удар на наше грађане где је нижи стандард живота него у другим земљама, па га је теже прихватити.

Према његовим речима, важна је улога Народне банке да не дође до прекомерног раста провизија. 

Најбржа, али и најскупља позајмица је дозвољени минус. Просечна камата је 29 одсто, а просечни минус 43.500. И још горе, пролетос је чак 250.000 грађана ушло у недозвољени минус. А онда годишњи одмори, књиге, вероватно је и више грађана у "црвеној зони". 

Ханић наглашава да је велики број људи у минусу, а каматна стопа и за дозвољени и за недозвољени минус je велика.

"Мислим да добар број грађана није свестан последица и олако прихватају да уђу у минус у уверењу да ће то кратко трајати, а то се често продужава и то је веома скупа позајмица, требало би боље финансијски планирати, а у случају потреба користити друге врсте, пре свега краткорочне позајмице, где су многоструко повољнији услови за добијање кредита", навео је Ханић.

Због већег профита велике банке гутају мање, смањују трошкове, а добијају више клијената. Чак су три спајања била недавно, а биће их још. 

Општа је тенденција припајање банака, сматра он, и да је циљ повећање профита, али је и ту важна контролна улога НБС – да се спречи да велике банке које имају доминантан положај, да тај положај не злоупотребе.

"Треба поделити корист између банака на основу резултата, а и ми као грађани да имамо корист од тога", рекао је професор. 

Повољни услови за динарску штедњу 

Не пролазе добро, колико видимо, ни они који успевају да штеде. Да ли нас чека и оно на шта се жале Европљани: неповољан однос камате на штедњу и инфлације.

Ханић каже да Србија за сада има знатно повољније каматне стопе на динарску штедњу него што је стопа инфлације.

"Дошло је до повећане инфлације у појединим земљама САД и земљама ЕУ, а каматне стопе су ниске и тада штедише губе. Код нас, с обзиром на таргетирану инфлацију, стабилност курса и на друге параметре, штедња је исплатива", објаснио је.

У Србији је динарска штедња у јулу премашила сто милијарди динара а девизна, до прошлог јуна, дванаест милијарди евра. 

Професор Ханић каже да је исплативије штедети у динарима него у иностраној валути.

"Раст у 2020, години коју је обележила пандемија, био је већи него протеклих година када нисмо имали пандемију. То се може објаснити поверењем у банкарски систем, стабилношћу курса и одложеном потрошњом, а неке издатке попут путовања нисмо имали, а и када је неизвесно колико ће трајати криза онда су грађани опрезнији", напоменуо је.

Ханић је рекао да држава гарантује средство до 50.000 евра, средства прикупља Агенција за осигурање депозита и тај фонд није био никад толико пун, а чињеница је да у року краћем од недељу дана Агенција може да исплати све депозите.

Мало људи зна да је Агенција по закону и стечајни управник, односно да управља стечајним поступцима над банкама. Последња интервенција била је Универзал банка. Четири наше велике банке су у стечају већ 20 година.

Ханић је напоменуо да ће једна од тих банака коначно изаћи из стечаја.