Цена воћа и поврћа "вилени" на пијацама, парадајз и пет пута скупљи него пре два месеца

На једној од београдских пијаца парадајз данас кошта од 120 до 150 динара. То је и пет пута више него пре два месеца када је коштао од 20 до 30 динара, па су га повртари бацали или поклањали.

И паприка је скупа, око 180 динара, а краставац је око 150 динара у малопродаји. Пре два месеца на велико се продавао за само пет динара.

Жарко Малиновић, секретар Удружења за трговину Привредне коморе Србије, објашњава за РТС да је пре два месеца био пик сезоне, понуда је била превелика, па је цена поврћа била ниска.

"Сада је понуда мања због тога што је сезона на заласку, а имамо и већи захтев од страних потрошача. ХОРЕКА (хотели и ресторани, прим. аут) је живнула, па одређене пољопривредне културе имају већу тражњу на тржишту и то доводи до раста", навео је Малиновић за РТС.

Kaда је реч о парадајзу, Малиновић указује да је код нас стигао раније због великих врућина и био је на тржишту у истом тренутку као и када увозимо из Албаније, Северне Македоније и Грчке.

"Зато повећана конкуренција доведе до ниске цене. Кад је мала понуда, цена иде горе", наводи секретар Удружења за трговину Привредне коморе Србије.

(Не)планирање узрок варирања цене 

Сматра да су скокови и падови цена поврћа последица недовољно доброг планирања у пољопривреди.

Указује да немамо велике произвођаче, углавном је реч о малим газдинствима, напомињући да би требало оснивати кооперације, боље комуницирати, планирати, да бисмо имали константне цене.

Такође, додаје Малиновић, Србија има мултилатералне споразуме као што је ЦЕФТА, тржиште је отворено па постоји конкуренција и из других земаља.

"Пијаце морају постати део аграрне политике. Нажалост, данас имамо ситуацију да су на пијаци већином накупци, зато је разлика између кванташа и зелених пијаца, или примарног произвођача и пијаце, велика. У ланцу снабдевања мора да постоји зарада за сваког и то би дугорочно могло да се мења", објашњава секретар Удружења за трговину ПКС.

Подсећа да смо прошле године имали кризу са зеленом салатом због пандемије. Било је много салате, она је чак завршавала на депонијама јер није могла да иде у извоз, а грађани су, због строгих мера, у куповину ишли једном или двапут недељно.

Промена производне логике – прерађевине су скупље од производа са њиве 

Малиновић сматра да морамо да реорганизујемо приступ и да више мислимо на прераду.

"Тежња наше пољопривреде треба да буде то. Да се окрећемо квалитету и финалном производу, да не идемо на количине. Ми смо мала земља и не можемо да се поредимо са великим земљама које много поризводе", указује секретар Удружења за трговину ПКС-а.

Говорећи о шљиви, Малиновић је рекао да је цена виша ове године због мањег приноса, али је поновио да и у случају овог воћа мора да се повећа прерада.

"Сва сушена шљива иде и већи је захтев од земаља у које извозимо него што можемо да произведемо. Ракија од шљиве мора да се стандардизује, производња да се легализује. Мислим да је за нашу економију важно да је продајемо као прерађену, суву, џем, ракију, као што смо радили пре 200 година. Најгора опција је да продајете производ са њиве или гране", закључио је Малиновић.