Куда иду цене нафте – да ли се криза у Авганистану прелива на тржиште "црног злата"

На пумпама је гориво поскупело. То је директан одговор на кретање цена нафте које су од Нове године скоро удвостручене. 

Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије рекао је, гостујући у Јутарњем програму, да се тензије које се дешавају у Авганистану не одражавају на глобално тржиште нафте, али често геополитичке тензије се селе и у друге регионе, ако се прошире на регион Блиског истока и шире, онда би могло да дође до евентуалних утицаја и на цену нафте, на снабдевање.

Према његовим речима, тржиште нафте реагује веома бурно на сваку најаву могућег дешавања.

"Били смо сведоци у претходном периоду када смо излазили из зиме – најава да ће се вратити све у старо стање брзо па најава да до тога неће доћи изазвало је флуктуације цене нафте у току лета плус/минус десетак долара", каже Мићовић.

Светски стручњаци нису уједињени - неки кажу да цена нафте неће бити виша од 80 долара по барелу, други наводе да ће бити изнад 100 долара.

"Нико не зна шта ће бити у другим сферама живота, ово су људи из света нафте, имају улазне параметре као предвиђени раст производње у неком региону, очекивања авиосаобраћаја и могу да дају реалну процену", каже Мићовић.

"Од јутрос је информација, то ће потврдити статистички подаци које обрађујем сваког понедељка, дизел је динар јефтинији него прошлог понедељка, одреаговало је тржиште Србије на стабилизацију цена, од почетка августа имамо прилично стабилне цене нафте", истакао је Мићовић.

Урбана је легенда како каже – увек српско тржиште касни за спуштањем цене и предњачи у подизању цене горива у зависности од цене сирове нафте, подсећа Мићовић.

Објашњава да гориво на тржиште Србије ставља десетак фирми из сопствене производње или увоза. Они реагују на глобалне промене, код њих се дешава промена цена деривата нафте. Ту се прво види скок цена сирове нафте не велепродајном тржишту. 

О маржи

Мићовић каже да маржа није добит, из марже морате да финансирате захтевне услове које морате да задовољавате – техничке, еколошке, противпожарне.

Марже су високе код нас. Мићовић истиче да се мора имати у виду маржа и оно што треба улагати.

"Код нас морате да имате резервоар од 5.000 кубних метара, а не треба вам у другим земљама не", каже он.

Напомиње да тржиште одређује ниво марже, имамо прекограничну конкуренцију, трећина дизела која се потроши у Србији потиче из увоза, то је довољно, не може нико да одреагује мимо тржишних услова. Највећи могу највише да утичу на цене.

Потражња у Србији је повећана, за првих шест месеци премашили смо ниво потрошње из 2019. године, када није било короне.

Потрошња горива у Србији 

У Србији је потрошња деривата нафте у првих шест месеци била већа. Много аутомобила је било у транзиту, што потврђују из Министарства саобраћаја и "Путеви Србије".

Путнички аутомобили купују на нашим пумпама, али је проблем са теретним возилима.

"Када је дизел у питању имамо највећа држана захватања – не можете да премостите ту ствар", истакао је Мићовић.

Према његовим речима, држава је закључила билатералне уговоре о повратку ПДВ за купљено гориво – отвара се могућност да они у транзиту кроз Србију купе гориво и у Србији.

"Администрирање, повратак тог ПДВ-а се усложило да су се отворили и судски поступци", каже он.

Обесхрабрићемо то мало теретног саобраћаја које је решило да користи гориво у Србији, каже Мићовић.

О биогориву

Говорећи о биогориву, Мићовић је навео пример неколико земаља. Када пређете границу према Бугарској, имаћете 6 одсто биодизела у дизелу и 9 одсто биоетанола у бензину. У Хрватској је око 7 одсто биодизела и 1 одсто етанола, у Грчкој 7, односно 3, у Мађарској 8, односно 6 процената.

"То је између 5 и 10 процената биогорива које купујете у окружењу. Нас то тек чека", рекао је Мићовић.

Према уредби о биогориву, од следеће године сви који стављају то гориво на тржиште биће у обавези да одређени проценат биогорива ставе на тржиште.

Мићовић каже да се очекује одлука Владе која је дужна да пропише проценат.