"Јаз између плата у јавном и приватном сектору највећа препрека у договору о минималцу"

Пре два дана почели су преговори о минималној цени рада. Преговори државе, синдиката и послодаваца требало би да се заврше почетком септембра, а коначну одлуку о висини минималне цене рада донеће Социо-економски савет. Синдикати траже минималац у висини од 39.000 динара, док је позиција државе ближа 35.000 динара.

"Неки договор се увек постигне, проблем је увек око висине. Унија послодаваца није за предлог синдиката јер није сигурно да могу да ту суму исплаћују. Просечне плате код предузетнака су 33.000 динара, а у јавном сектору 73.000. То нам говори да су много боље плате у јавном сектору, где се такође најављује раст, а питање је да ли послодавац у приватном сектору може да заради и исплати толике плате. Извесно је да послодавци нису за повећање до нивоа од 39.000", рекла је уредница магазина "Бизнис" и "Економетар" Радојка Николић.

Према њеним речима, послодавци желе да задрже добре раднике, јер се ситуација мења и више не важи "ако нећеш ти има ко хоће".

"Нема више довољно људи као раније, посебно су у дефициту нека занатска занимања. Велика је потражња за, рецимо, радницима у грађевини, па се чак и увози радна снага и није реткост да имате раднике из Турске, Индије. Ту је и утицај пандемије, али и промена на самом тржишту рада", објашњава Радојка Николић.

Када је реч о привреди, она каже да смо већ у трећем кварталу и да може да се види како пролази ова година.

"Раст БДП-а од 6,5 одсто је реалан, јер наша привреда није имала много области које су директно погођене пандемијом. Ми се не ослањамо у великој мери на туризам као неке друге земље већ су нам главне привредне гране пре свега везане за производњу хране и извоз. Прошле године имали смо пад од око 1 одсто и са прогнозираним растом од 6,5 одсто враћамо се на ниво из 2019. године. И на глобалном нивоу просечан раст је око 6 одсто и зато би било добро да у наредним годинама наш раст буде већи од глобалног просека", истакла је главна и одговорна уредница магазина "Бизнис" и "Економетар".

Према њеним речима, права слика привреде видеће се када престану државне дотације, а свет ће се у наредним годинама вероватно суочити са неком новом економском кризом управо због задуживања које је дозвољено због пандемије.

Економиста Нуријел Рубини, који је предвидео економску кризу 2008. године, недавно је упозорио да свету прети стагфлација, стање у коме нема економског раста, а имамо инфлацију, што је све условљено дужничком кризом.

"Он каже да ће један вид поремећаја бити и сељење великих фирми из земаља са јефтином радном снагом ближе Европи па тако помиње да ће доћи до 'балканизације глобалних ланаца снабдевања", навела је Радојка Николић.

"БИП је тужна прича приватизације"

Компанија "Ауточачак" купила је пре два дана Београдску индустрију пива за нешто више од две милијарде динара, односно око 17,7 милиона евра. Радојка Николић подсећа да је на почетку приватизације у нашој земљи капитал БИП-а био процењен на чак 500 милиона ондашњих марака.

"БИП је много тужна прича, јер је то била најзначајнија пивара која је буквално пуштена низ воду јер странци нису били заинтересовани за тако велику пивару. Почетна процена капитала  била је на 500 милиона ондашњих марака. Страшно је да толико падне вредност једне такве компаније која је осим некретнина имала вредност и у бренду", рекла је Радојка Николић.

Пандемија је наметнула рад од куће, а све чешће се говори и о четвородневној радној недељи, коју многи послодавци већ примењују у Шпанији, Новом Зеланду, Данској, Исланду па чак и Јапану.

"То је једна од последица пандемије, али то није реално за сва занимања, посебно она где је потребно физичко присуство. Има занимања где се продуктивност може остварити и за 4 радна дана, али имате занимања где се ради 24 сата седам дана у недељи", рекла је за РТС Радојка Николић.