Брнабић: Наћи ћемо решење за раднике "Геокса", нико неће бити заборављен

Брнабићева је на питање новинара током посете Сијаринској бањи и Јабланичком округу да прокоментарише обавештење "Геокса" да је то процес који се природно дешава када постоје раст и развој једне економије, те да "италијанска компанија не може да издржи раст минималне зараде у Србији".

Навела је да никада није желела да Србија буде земља јефтине радне снаге, иако је пре 2014. године морало да се ради на такав начин, због велике незапослености од 25 одсто, уз 51 проценат незапослених међу младима.

"Морали сте да доводите инвеститоре који су радно интензивни и који, нажалост, плаћају заиста минималне плате. Тада је, чини ми се лоше испреговаран део за подстицаје за отварање радних места. Ми га нисмо преговарали, али смо исплатили субвенције. Али, било је да су даване субвенције и када су инвеститори држали раднике на минималцу", навела је Брнабићева.

Премијерка је напоменула да се од 2014. године то променило, када је Александар Вучић увео да се субвенције дају и страним и домаћим инвеститорима, који су тиме изједначени, али само уколико ниво плата буде 20 одсто изнад минималца, а затим су плате полако почеле да расту.

"Данас имате Србију у којој је просечна плата нешто изнад 65.000 динара, а очекујемо да ће ићи преко 600 евра на почетку 2022. године. Уз предлог да минималац буде преко 35.000 динара. Компаније као што је 'Геокс' то не могу да испрате. Они ће ићи у земље где могу да плаћају људе мање", рекла је премијерка.

Додала је да је уверена да ћемо успети у најкраћем року да се нађе решење за људе који су радили у "Геоксу".

Неки ће прећи да раде за инвеститоре који су већ у тим крајевима, а који се шире, неки нови ће доћи, али сам уверена и гарантујем да ниједну особу нећемо заборавити и ниједну породицу оставити на цедилу, те да ћемо се борити и изборити", поручила је Брнабић.

"Локална самоуправа треба да препозна добре пројекте"

Брнабићева је у Бојнику поручила да је држава увек спремна да подржи све пројекте и иницијативе на локалу које имају смисла и воде ка новом расту и развоју, али да се не сме дозволити да све зависи од републичке владе и од Београда, јер локална самоуправа треба да препозна који су пројекти добри.

"Не можемо ја или министарке Јадранка Јоксимовић, Анђелка Атанасковић да знамо који је најбољи пројекат у Бојнику, Лебану, Власотинцу, Медвеђи, Црној Трави… иницијатива мора да дође са локала", рекла је Брнабићева новинарима у Бојнику.

Навела је и да у неким срединама постоји потенцијал локалне привреде који је много већи него што би значило довођење неког страног инвеститора.

Навела је пример младог брачног пара из Лебана који је отворио фарму свиња, која је, каже, најмодернија у Србији. То су, додала је, учинили својим средствима, користећи подстицаје за сточарство, а сада им Министарство пољопривреде помаже да се пријаве за ИПАРД фондове.

Како је рекла, они имају тржиште да, колико год коопераната имају у овом округу, они све могу да пласирају, а притом су спремни да улажу у едукацију, стандарде, грла.

"Индустријска зона у Бојнику готова следеће године"

Брнабићева је обишла и индустријску зону "Косанчић" у општини Бојник, која ће, како очекује, бити завршена 2022. године.

Истакла је да је у ту индустријску зону Европска унија уложила милион евра, а да је из буџета дато додатних 219.000 евра, и додала да је тим средствима урађено прво комунално опремање онога што ће бити индустријска зона у Бојнику.

Брнабићева је навела да је завршено 50 одсто посла и да преосталих 50 одсто треба да издвоји локална самоуправа, али да ће се видети колико то Бојник може да "изгура".

Додала је да ће се, уколико не може, видети да Министарство привреде помогне својим буџетским средствима како би се завршило комунално-инфраструктурно опремање и да се индустријска зона "Косанчић" припреми и за неког страног инвеститора.

Ипак, како је рекла, Србија треба више да се ослања на домаће знање и способности јер, како је прецизирала, у Бојнику има 1.650 регистрованих пољопривредних газдинстава.

"Треба да видимо шта је то што можемо да урадимо да помогнемо вама да ојачате, шта је то што још кроз подстицаје можемо да вам дамо за садни материјал, додатну едукацију, електрификацију поља, наводњавање – све оно што вашу производњу може да учини конкурентнијом и одрживијом, па онда да ви у ствари будете корисници ове индустријске зоне. То је оно на чему морамо да радимо сваког дана", истакла је Брнабићева.

"У плану Центар за обнову и развој сточарства у Лебану"

Брнабићева је изјавила да је планирано да се у општини Лебане направи регионални едукативни Центар за обнову, развој и дигитализацију сточарства, истичући да је то важно за цео тај крај.

"Ту се ослањамо на домаће инвеститоре, на младе људе који су покренули дигиталну фарму свиња која је једна од најнапреднијих у Србији, могуће и једина таква у нашој земљи", рекла је у новинарима у општини Бојник премијерка, која је претходно у општини Лебане посетила фарму "Мак".

Навела је да је с власницима фарме разговарала шта додатно може заједнички да се уради како би се унапредило њихово пословање, али и читав Јабланички округ.