Град може да уништи све засаде, али ратари ретко плаћају осигурање – два су разлога за то

Током викенда у појединим деловима земље, уместо берача, у воћњаке је ушао град. За само неколико минута уништено је све у шта се месецима улагало. Они који су осигурали засаде чекају проценитеље. Али већина то није учинила. Углавном због ранијих лоших искустава.

Божо Јоковић, директор ПСЗЗ "Наши воћари" из села Милићева каже да је проценитељ изашао и рекао да нема осигурања до пет процената штете.

"Сваки пут када падне град, мора да буде било колика одштета. Зато и осигуравамо од града. Град падне, проценитељ процени и добијете поруку да ваша полиса не подлеже франшизи од пет посто и немате никакво осигурање", наводи Јоковић.

Владан Николић, председник удружења "Црвено злато" из Косјерића каже да је ове године осигурање било 31.500 динара по тони.

"То је три у један - снег, мраз и град. Прва процена је била пре два месеца, коначна пре 15 дана. Изузетно мали проценат је признат, а иза мене се види доле колико има оштећења директно од мраза", указује Николић.

Раде Марић - из Ерчега истиче да се има осигурање 15 година.

"Овде код нас људи слабо су осигурани, можда су почели пре две-три године. Кад сам почео да осигуравам, говорили су да сам луд, да не знам ништа", каже Марић и додаје да има ситуација када је задовољан, као и оних када није.

Да би подстакла пољопривреднике да се осигуравају, држава годинама дотира премију - 40 до 70 посто у зависности од региона и ризика. Уз то и неке општине плаћају део премије.

Миро Рајковић из Прилика напомиње да је до препрошле године давао по 500.000 динара за осигурање.

"Од тога ми врати држава колико врати, а сваке године ту пукнеш хиљаду, хиљаду и по евра", каже Рајковић.

Југослав Аздејковић из Ђуреваца има осигурање претходне четири године, али не за целу количину. "Отприлике трећину осигуравам. И ове године сам осигурао три хектара шљиве, а вишњу нисам осигурао", наводи Аздејковић.

У Удружењу осигуравача Србије кажу да свега три-четири процента индивидуалних произвођача има полису, иако су власници више од 80 одсто обрадивих површина.

С друге стране, више од половине правних лица у пољопривреди плаћа осигурање. У последње време се, кажу, смањује и број приговора на рад проценитеља.

Ратари могу да фотографишу штету и убрзају наплату

Зоран Ћирић из Удружења осигуравача Србије наводи да осигуравајуће куће у последње време користе модерне технологије, тако да се осигураним ратарима даје могућност да уз помоћ апликације на мобилном телефону сами сликају штете и пошаљу осигуравајућем друштву, и тако убрзају процес наплате штете.

"Штету процењују агрономи. Нису то проценитељи који данас процењују штету на аутомобилу, сутра на стану, прекосутра на њиви тј. засадима. То су агрономи, школовани људи који знају шта и како треба да процене", наглашава Ћирић.

Осигурање кошта два до пет посто очекиване зараде по хектару.

Прошле године пољоприведници су поднели око 29.000 захтева за осигурање, а држава је на име субвенција платила милијарду и 250 милиона динара.