Вујовић после три године ћутања: Аутобус српских финансија пење се серпентинама, удес избегнут

Напустио је 1970. године бенд Викторија, дубровачку риву, продао гитару, купио карту у једном правцу за Београд и уписао Економски факултет.

"Јуче сам видео колеге и гледали смо са сетом те гитаре које сам продао да бих могао да финансирам школовање. Мислим да је то била јако добра инвестиција, пошто имам сад четири такве гитаре. Суштина је да човек мора да бира у животу. Мени је музика постала хоби који ми је и данас драгоцен", каже бивши министар финансија, данас професор Факултета за економију, финансије и администрацију (ФЕФА) и саветник у Светској банци Душан Вујовић.

Каже да је стицај околности био такав да се након одласка са политичке сцене посветио породичним и пословним обавезама.

"Консултант сам у Светској банци, водим неке пројекте, предајем на Фефиним докторским студијама, а онда се догодила ова криза која је спречила већину људи да путује. Свет комуницира, али претежно виртуелно, преко интернета и таквих средстава", истиче Вујовић.

Пре три године, пре него што је поднео оставку, Вујовић је рекао: "Сви су путеви исти, само се возачи разликују, али треба истерати аутобус са дна провалије на врх Ловћена."

Каже да се данас аутобус српских јавних финансија пење серпентинама, али да се брзина мења.

"Ове кризе које су се догодиле додатно усложњавају ситуацију. Процена већине објективних извора је да је Србија брзо и издашно реаговала фискалним и пратећим монетарним мерама и релативно добро прошла – имала је међу најмањим падовима производње и БДП-а", наводи Вујовић.

"Пред Србијом нови изазови" 

Душан Вујовић истиче да су сада пред Србијом нови изазови, а да је први од њих – вакцинација, такође добро прошао.

"Сада су изазови у Србији и свету врло слични, а то је сачекати да се издржи са мерама док траје криза и онда прећи на оживљавање и враћање привреде у нормалу и оно што сви помињу, а то су инвестиције за будућност – зелене инвестиције, питање јавних добара, квалитета здравства, школства и других ствари које вас позиционирају за четврту индустријску револуцију", објашњава Вујовић.

Каже да је аутобус велик, серпентине оштре, а да брзину треба прилагодити. Најважније је, наглашава, да нема удеса.

"Удеси су избегнути. Брзина од минус један одсто је резултат многих околности. Можемо сматрати да је Србија била срећна што има високо учешће сектора који су свуда у свету мање погођени кризом", сматра Вујовић.

Каже да министар Синиша Мали и власт троше резерве које су имали и добро се крећу путем.

"Нема никаквих замерки на успехе који су постигнути. Ја, као професионални економиста, више се окрећем питањима која су пред нама. То су питања како изаћи из кризе, како да предузећа са што мање ожиљака прођу кризу и буду спремна да се активирају. Друга тема је како урадити инвестиције да буду усмерене на оно што ће вам требати у будућности. Нек инвестиције су добро дефинисане, а на некима треба још радити да бисмо добили оно што је битно - да буду еколошки позитивне, усмерене на подизање продуктивности радне снаге и способности српске привреде да конкурише у свету", истиче Вујовић.

"Фискална консолидација је била тешка мера"

Душан Вујовић каже да би Србија била у много тежој ситуацији да се пандемија коронавируса догодила 2015. године.

Истиче је фискална консолидација била тешка мера која је Србију извукла из кризе када је била на рубу да исцрпи све фискалне резерве.

"Из једне тешке ситуације, када су сви стручњаци у свету предвиђали да ћемо јако тешко изаћи, успели смо да направимо нешто што би се могло назвати експанзивним мерама фискалне штедње. Прешли смо из негативног у позитиван раст, напунили гомилу резерви", подсећа Вујовић.

Каже да је потребно имати политички простор да би нешто тако могло да се уради, али да је неопходно постићи резултате. 

"Ако вам неко да политички простор, а ви испуцате све рестриктивне мере и не остварите резултат, онда је то губљење ресурса и није добро. Ми смо остварили добар резултат који је био основа да Србија може добро и ефикасно да реагује", наводи Вујовић.

Каже да су поплаве у Србији тада појачале јавно прихватање потребе да се иде у консолидацију.

"Цео свет предузео брзе и неселективне мере"

На питање да ли је пакет помоћи привреди за време епидемије коронавируса био преобиман, Вујовић каже да су сви у свету прве мере дефинисали као линеарне пошто нико није имао времена да се бави циљаним интервенцијама.

"Сви су ишли на страну обимније интервенције него што је можда било неопходно јер су се плашили да мултипликативни ефекти могу да буду јако негативни", објашњава Вујовић.

Каже да је највећи број земаља имао брзе, неселективне и линеране мере.

"Последњих шест месеци Фонд говори да је дошло време да се са новим мерама иде на прецизније циљање интервенција. Рекли су и нешто што је много теже урадити – да се изаберу оне области и фирме које заслужују подршку, које се налазе на путу опоравка и повећања продуктивности, а да се средства не троше на такозване зомби фирме – фирме које су технолошки превазиђене или имају организационе и финансијске проблеме које такве мере не могу да реше", каже Вујовић.

Истиче да ће после кризе неки послови неминовно нестати, а други се појавити, а да се са мера за очување постојећих послова прелази на мере које циљају нове послове који ће се тек појавити.

"Мере треба поделити на два дела. Једно су мере којима се директно из буџета подржава потрошња, а друго су мере којима се подржава потенцијал да се привреда оживи", каже Душан Вујовић.