Због смањеног рода малине произвођачи очекују рекордне цене, како ће то утицати на извоз

Добрим родом моћи ће да се похвале малинари поткопаоничког краја. У селу Прибоју очекују да ће убрати 200 килограма по ару, а надају се и доброј откупној цени.

"Варира, знате и сами, од године до године. Прошла година је била добра. Мислим негде око 225 динара је била, па и претходна. Е раније, једна година, две биле су тање", каже Срећко Новковић.

Хладњачари тврде да је још рано говорити да ли домаће "црвено злато" ове сезоне може имати рекордну цену.

"Биће сигурно већа него прошле године, то су неке спекулације које сваке године негде отприлике у ово доба прво креће прича са ценама и онда креће прича са квалитетом, да малине хоће имати, неће имати. Тако да док то не крене то се заиста никад ништа не зна", наводи Катарина Тешић из Пожеге.

Вегетација касни, али је стање у засаду Ристановића код Горњег Милановца задовољавајуће. Улагањем у прераду, кажу, шанса је за сигурнији пласман.

"Планирамо кроз неких месец, два да кренемо у прерадни погон да градимо за прераду сокова, џемова и свих тих ствари које према садашњим циљевима и неким причама имамо да пласирамо на инострано тржиште", наводи Младен Ристановић из Грабовице код Горњег Милановца.

Стручњаци оцењују да ће у главним малинарским подручјима овогодишњи род бити упола мањи, али и да то неће бити довољно да се испуне претходни извозни уговори, по којима је унапред продато око 20.000 тона овог воћа.

"Сигурно да се може очекивати добра цена, али оно што није добро јесте да без обзира на ту цену коју ће постићи наши произвођачи и извозници мањак количина, односно пад приноса у Републици Србији то не може надокнадити", наглашава др Александар Лепосавић, Институт за воћарство Чачак.

Прошле године у Србији је произведено око 60.000 тона малина. Прилике на тржишту утичу и на поновно повећање засада, јер су они који нису били везани извозним уговорима остварили добит незабележену у последњих 25 година.