Шта је тајна успеха стартап компаније, имамо ли довољно ИТ стручњака

У емисији Око економије суоснивач и директор компаније "Нордеус", председник Управног одбора Иницијативе "Дигитална Србија" Бранко Милутиновић рекао је да је ИТ сектор будућност и да је позиција Србије у новој економији доста добра у односу на неке друге ствари.

"Мислим да имамо озбиљне шансе да у неком тренутку у будућности, ако будемо вредни и паметни, сви живимо у некој бољој средини", рекао је Милутиновић.

Према његовим речима, нико није спреман за нова занимања која будућност доноси, али је то ипак шанса Србије.

"Можда први пут у новијој историји земље имамо релативно једнаке услове као и сви други у такмичењу које је пред нама. Многи су у предности, али она није толико велика. Нисмо спремни, али смо свесни шта нас чека и многи људи вредно раде на томе да пробамо да ту шансу искористимо. Оно што ме радује да је млађа популација доста свеснија значаја дигитализације", нагласио је Милутиновић.

Додаје да нико на свету нема довољно школованог кадра, јер је то дефицитарно занимање.

"ИТ стручњак није неко ко је само програмер, него има ширу слику. Чињеница је да се индустрија развија, долазе стране инвестиције, отварају се компаније које запошљавају људе у новој економији. Евидентно је да имамо више кадра који то може да испоручи, али немамо довољно", поручује Милутиновић.

Милутиновић истиче да имати стартап компанију у Србији значи почети од нуле, проћи кроз тешке тренутке и уз доста рада и мало среће постати компанија која је стабилна и која може дугорочно да послује.

Зашто се из "Мајкрософта" вратио у Србију 

О томе зашто се из "Мајкрософта" вратио у Србију, Милутиновић каже да је било неколико разлога, али два су највећа. Приватни – јер је желео да живи у граду у коме је рођен и други разлог што је веровао да су највеће шансе да успе у Београду.

На питање шта је суштина да би неко заиста успео, директор компаније "Нордеус" каже да срећа јесте фактор и да су они имали неку дозу среће.

"Срећа је фактор на који и можете и не можете да утичете и није најважнији фактор. Најважније је колико ви то желите и знате, колико можете и знате и онда ће успех бити поможен том срећом. Најчешће се дешава да прва идеја није та која оствари резултат и зато је упорност битна. Из неуспеха се научи барем толико колико из успеха", поручио је Милутиновић.

Каже да је оно што је Канцеларија за информационе технологије и електронску управу Владе Србије учинила на почетку пандемије урадила са онлајн школом импресивно.

"Нисмо најбољи у ИТ, нисмо ни близу, али јесмо бољи него што мислимо и можда смо бољи него у неким другим гранама индустрије", истакао је Бранко Милутиновић.

"Успех Србије у дигитализацији није случајан"

Директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Владе Србије Михаило Јовановић каже да успех Србије у дигитализацији није случајан и сада сви препознају Канцеларију за е-управу као некога ко је доста помогао у том процесу вакцинације.

"Све је то резултат рада од четири године када је премијерка Ана Брнабић рекла да је дигитализација један од приоритета Владе. Радили смо озбиљно на успостављању инфраструктуре електронске управе и озбиљних услуга где су грађани у старту видели шта је електронска управа. Све то искуство за три четири године смо за кратко време имплементирали и направили озбиљан систем за подршку вакцинацији", истиче Јовановић.

Према његовим речима, сада први пут имамо генерацију у школама која је од петог до осмог разреда имала програмирање као обавезан предмет.

"У средњим школама смо пре пар година имали седам, осам специјализованих одељења, а сада их имамо преко 50. На факултетима је за 20 посто подигнут број студената који су уписивали ИТ смерове. Надоградили смо и мастер 4.0, а круна свега је оснивање Института за вештачку интелигенцију и увођење вештачке интелигенције као једног од обавезних предмета на факултетима", изјавио је директор Канцеларије за е-управу.

Додао је да је поред тога урађена и преквалификација које је показала одличан резултат.

"Грађани су постављени у центар пажње и сада дневно имамо око 10.000 нових грађана који се региструју на порталу електронске управе користећи разне услуге", закључује Михаило Јовановић.