Зашто касне државни подстицаји за сточаре

Одгајивач оваца Марко Анишић из Микићева код Суботице све теже обезбеђује храну за 300 грла. Продаја јагњади је опала, морао је да плаћа закуп земље унапред, а највише се уздао у државне подстицаје који касне.

"Нешто из 2019. и цела 2020. година. За 2021. годину нећу ни да причам. Ту је негде сума око два милиона динара. И увек је у обради", каже Ашанин.

Стабилни подстицаји од 15.000 динара за товно и 40.000 динара за приплодно грло створили су сигурност у овој производњи, а тај новац и овде не стиже на време.

"Ја сам добио дванаести месец од подношења захтева. Да ли то може брже, вероватно може, али вероватно зависи од динамике пристизања новца у министарство", наводи одгајивач товних јунади из Ечке Адам Бугар.

Након ребаланса буџета, нова Уредба о расподели новца је донета 7. маја, наводе из Министарства пољопривреде. Најављују сада бржу исплату субвенција.

"Наше министарство је ребалансом буџета добило негде око 5,5 милијарди динара. То су додатна средства која ће нама пружити прилику да што је могуће брже и ефикасније те заостале предмете обрадимо и исплатимо. Има ту предмета и то морамо овом приликом рећи, који се налазе на допуни, како би могла да се изврши његова обрада", објашњава државни секретар Министарства пољопривреде Жељко Радошевић.

У пољопривредним удружењима сматрају да сем новцем, држава сточарима може помоћи и на други начин.

"Kад решимо питање пашњака по стандардима Европске уније, да ћемо имати јефтинију производњу. Ми смо зато да пашњаци се врате свима онима којима су дати да сеју ратарске културе", наводи Чедомир Kецо из Пословно удружење товљача говеда.

Државне субвенције највише користе сточари и близу 70 одсто аграрног буџета је подршка тој грани пољопривреде.