Станивуковић: Економски и финансијски дијалог са ЕУ важан за Србију

Станивуковић је, на састанку Економског и финансијског комитета у оквиру годишњег мултилатералног економског и финансијског дијалога са ЕУ, у оквиру кога се разматрају програми економских реформи за период 2021-2023. године за Западни Балкан и Турску, рекао да је Србија током 2020. обезбедила два велика фискална пакета помоћи привреди и становништву, процењена на око 12,9 одсто БДП-а 2020. године, као и додатну подршку у виду трећег пакета који износи 4,3 одсто БДП-а, наводи се у саопштењу Канцеларије за сарадњу са медијима.

Према речима државног секретара укупни пакети мера за подршку економији и становништву, од почетка пандемије тако је достигао 17,2 одсто БДП-а.

На састанку је учствовала и Ана Ивковић, вицегувернер Народне банке Србије.

Онлајн састанак је окупио представнике министарстава финансија Западног Балкана и Турске који су са представницима европских институција (Европска комисија, Европска централна банка, ЕУРОСТАТ и државе чланице ЕУ), разговарали о нацрту заједничких закључака у којима су наведени кључни економски изазови са којима се суочавају Западни Балкан и Турска.

Осим тога, разматране су и смернице за оквир фискалне, економске и социјалне политике фокусиране на ублажавање утицаја пандемије изазване вирусом ковид 19 уз подстицање економског опоравка.

Тема овогодишњег економског и финансијског дијалога су мере за ублажавање утицаја пандемије, као и на подстицање средњорочног опоравка.

Станивуковић је учесницима дијалога пренео да креатори економске политике у Републици Србији континуирано раде на мерама усмереним на даље убрзање економске активности, очување радних места и одржавање укупне макроекономске стабилности, као и да ће нови пакет економских мера 2021. године директно утицати на повећање ликвидности привредних субјеката и побољшати пословно окружење.

Рекао је и да је економски и финансијски дијалог са ЕУ кључан за Србију

Убрзање вакцинације позитивно утиче на привреду 

Према речима Станивуковића, Србија је претходну годину завршила са једним од најбољих резултата у Европи када је реч о привредном расту, док се за ову годину очекује раст од 6 одсто. Јавни дуг је био на нивоу од 58,2 одсто БДП-а на крају 2020. године, и предвиђа се да ће остати мањи од 60 одсто до краја 2021. године.

Државни секретар је навео и да је поред помоћи здравству, процес вакцинације убрзан и да је до сада ревакцинисано око два милиона грађана, што ће позитивно утицати на домаћу привреду.

Истакао је и да дигитализација привреде и државне управе остаје на листи приоритета структурних реформи, заједно са даљом модернизацијом Пореске управе, јачањем наплате прихода, као и побољшање пословног окружења уз обезбеђивање одрживог, енергетски ефикасног и еколошки прихватљивог привредног раста, који ће Србији омогућити да убрза свој пут ка Еропској унији.

ЕК позитивно оценила постигнуте економске резултате Србије 

У својој оцени Програма економских реформи 2021-2023 Републике Србије, Европска комисија позитивно је оценила постигнуте економске резултате Републике Србије, пакет економских мера за превазилажење последица пандемије ковида 19 и успешан процес вакцинације грађана.

Представници Европске комисије похвалили су Србију за добру и правовремену реакцију у време кризе, што је позитивно утицало на пословно окружење и запосленост.

Наведено је да Србија има један од најбољих резултата у региону у области привредног раста, док су српска предузећа показала висок ниво отпорности у односу на промене на тржишту током пандемије.

Осим тога, Србија је похваљена и због остварених резултата у вакцинацији становништва против вируса ковид 19, што ће, како је оцењено, утицати на бржи економски опоравак.

Данашњи састанак уједно је био и припрема за састанак Савета ЕУ за економска и финансијска питања (ECOFIN Council) који ће бити одржан 18. јуна 2021. године, када се очекује усвајање нових заједничихе препорука Савета ЕУ за економска и финансијска питања учесницима у овом процесу (Западни Балкан и Турска).