Агенција "Мудис" повећала кредитни рејтинг Србије

Основни фактори, који су допринели унапређењу кредитног рејтинга, су отпорност српске економије на последице изазване пандемијом коронавируса, стабилан ниво средњорочног раста, као и очекивања да ће мере фискалне консолидације Владе Србије наставити да буду изнад просека групе земаља са "Ба" кредитним рејтингом, кажу у Министарству финансија.

Ресорни министар Синиша Мали истакао је да је Србија једна од ретких земаља на свету којој је пошло за руком, да у условима пандемије корона вируса, добије повећање, а не смањење кредитног рејтинга.

"Међународни инвеститори се интересују за наше тржиште капитала и за наше обвезнице, које добијају предзнак поузданости и ликвидности. Инвеститори нас већ посматрају као инвестициону дестинацију, па и наше обвезнице на тржишту већ вреднују на вишем рангу. Убрзаним темпом се приближавамо инвестиционом рејтингу, што ће бити велико достигнуће за нашу земљу, али и важна вест за наше привреднике и грађане", рекао је Мали.

Према оцени агенције, просечна стопа раста у периоду 2018-2019. године износила је 4,4 одсто, док је пад БДП-а у 2020. години достигао свега један одсто, што је знатно боље од свих земаља у групи са "Ба" рејтингом.

Рејтинг већи због стабилне економске политике

Побољшање кредитног рејтинга у јако нестабилним околностима, услед пандемије, огромна је потврда економског напретка и резултата које је остварила Србија уз континуирану примену мера фискалне косолидације, наводи се у извештају агенције.

"Од оваквих резултата које остварује Србија, корист ће имати наши привредници, јер ће им камате за кредите које узимају од банака бити знатно мање и моћи ће да уђу у јаке инвестиционе циклусе, без страха од скупог задуживања. Тако ће имати прилику и да уложе више новца у свој посао и да отворе нова радна места", указао је Мали.

Kако се наводи у саопштењу агенције, одлука о повећању кредитног рејтинга Србије донета је на основу стабилне економске политике, усмерене ка даљем јачању макроекономских показатеља и смањењу јавног дуга након пандемије.

Оствареној макроекономској стабилности је значајан допринос дао и аранжман са ММФ-ом.

У оквиру тог програма, Србија је постигла напредак у смањењу фискалних ризика који проистичу из сектора малих и средњих предузећа и успешно спровела програм приватизације.

У свом извештају агенција истиче фискалну дисциплину Владе Србије и посвећеност фискалној консолидацији. Мере фискалне консолидације, спроведене последњих година, допринеле су стварању додатног фискалног простора за одговор на пандемију коронавируса.

По "Мудису" раст БДП-а 4,7 одсто

Агенција оцењује да ће се тренд раста БДП-а наставити и у 2021. години, уз реално повећање БДП-а за 4,7 одсто, услед опоравка домаће тражње, нормализације економске активности захваљујући брзом процесу вакцинације, као и значајним капиталним инвестицијама планираним у 2021. години.

Раст јавног дуга у 2020. оцењује се као привремен, јер је настао као последица повећања трошкова услед потребе финансирања мера подршке српској привреди и грађанима како би се смањио утицај кризе изазване пандемијом ковида.

И поред тога, учешће јавног дуга у БДП-у остаје на пројектованом нивоу испод 60 одсто, учешће јавног дуга у бруто домаћем производу на крају 2020. године износило је 57,4 одсто, на централном нивоу државе, односно 58,2 одсто на нивоу опште државе.

Очекује се да ће јавни дуг остати на приближно истом нивоу и у 2021. години, док се већ од 2022. године очекује опоравак и враћање дуга на његову опадајућу путању као што је то било у периоду пре кризе.

У извештају агенције "Мудис" се као изузетно позитивне наводе и чињенице да је на нивоу опште државе учешће камата у укупним приходима задржано на нивоу који је знатно нижи од нивоа просека за земље са "Ба" рејтингом, а посебно се похваљује учешће дуга у приходима буџета које је на изузетно ниском нивоу, конкретно на другом најнижем нивоу од просека за земље са "Ба" рејтингом.