У погону као у кошници, откуп меда иде добро – шта може да прекине низ

У фабрици као у кошници. Од кристализације преко мешања до пунилице. Багремов мед спакован за италијанског купца. Откуп по тржишној цени - 6,71 евра по килограму.

"Годинама смо слушали причу од пакера меда како је светско тржиште меда такво да меда има превише па су зато нудили ниске цене. А прави мед је, у ствари, увек дефицитаран на светском тржишту, питање је када ћете коју цену постићи", рекао је Родољуб Жувадиновић, председник Савеза пчеларских организација Србије.

Уз багремов, шумски и цветни мед стидљиво проналазе место на тржишту. За сада 120 пчелара има сигуран пласман.

"Немамо пара за маркетинг, давали смо га испод цене, биле су и родне године, а сада се окренуло, цена висока а меда нема", каже Рајица Глишић, пчелар.

До прве паше има времена за логистику. Халал и Хасап сертификатима ускоро би требало да се придружи још један, такозвани би-ер-си, који би омогућио да се српски мед у препознатљивој тегли нађе на полицама европских маркета.

"Пре месец дана највећа улазна цена багремовог меда у наше трговине је била 500 динара, у време када је мед био скоро 800 динара на откупу. У децембру смо позвали све наше трговине, ниједна се није јавила да изрази жељу да наш мед стави у своје трговине", каже Родољуб Живадиновић.

Ако већ није у продавници, још боље да буде на кућном прагу. Млади су време короне искористили за промоцију пчеларства на друштвеним мрежама. "Пчеларев син" је за шест месеци продао све што су произвели са својих 200 кошница.

"Достављамо мед на кућну адресу породицама у Београду, то је најкраћи пут од кошнице до трпезе", каже пчелар Стефан Стевановић. 

Развој пчеларства препознаје и Министарство пољопривреде па помаже инвестиције у прераду и маркетинг. Уз подстицај од 800 динара по кошници, у понуди су и субвенционисани кредити за набавку кошница, матица, ројева и опреме.