Решење за дивљу градњу – седми пут

Држава је шест пута од 2000. покушавала да реши проблем дивље градње. Спекулише се да има око милион и по нелегалних објеката. Седми закон о легализацији, чије се доношење чека, требало би да се примењује од јесени. Како сазнаје РТС, за грађане који су без грађевинске дозволе зидали за своје потребе укњижба је до 5.000 динара и морају да имају геодетски снимак и доказ о својини. Проблем су инвеститори који су добијали дозволе за градњу на туђим парцелама и градили више од дозвољеног, продавали некретнине и нестајали – остављајући власницима парцела и купцима станова да извуку дебљи крај.

Пре пола века, на свом имању, отац му је саградио кућу. Тада, каже, нису ни размишљали о грађевинској дозволи јер су им надлежни одмах одобрили прикључке за струју и воду.

"То смо ми легално платили, имамо признанице, папире за кућу, и сад ми није јасно што неко тражи да ми то легализујемо", каже Раде Станојевић из Пријановића.

И по планинама је цветала дивља градња. То се види по броју предатих захтева за легализацију који се, кажу челници појединих општина, удвостручио. И то захваљујући сталном продужавању рока легализације.

"Добро знају грађевински инспектори који имају личне дохотке до 30.000 динара да морају да контролишу инвеститоре који на тим објектима зараде милионе евра - па видите ако иза њих нико не стоји и када долази та сезона градње махом одлазе или на одмор или боловање", рекао је Милан Стаматовић, председник Општине Чајетина.

Стручњаци сматрају да легализација мора да се третира као елементарна непогода и да треба да се испитају јавна предузећа која су одобравала прикључке за воду и струју нелегалним објектима. Али, и да се при добијању грађевинске дозволе прецизира да је инвеститор дужан да плати легализацију а не, као до сада, да тај терет пада на купце станова и власнике парцела.

"Они су сами, под знацима навода, на своју руку прикључивали нелегалне градитеље на комуналну инфраструктуру јер то питање није било регулисано прописима", каже Симо Стокић, грађевински експерт из Чачка.

Архитекте сматрају да мора да се појача надзор на свим објектима који су у изградњи.

"Да би се зауставила нелегална градња у Србији једини је начин да се поштује регулатива, да се савесније обављају одговорне дужности, да се иде на репресивне мере", каже архитекта Милан Лојаница.

Ни Словенија, која је чланица ЕУ, није решила проблем неколико хиљада нелегалних квадрата.

"Струка хоће да се то направи систематично - не да иде неким бирократском путу, него да се то реши као стручни проблем и да новим законом о изградњи буде све решено, да се не иде на посебан закон", рекао је Чртомир Ремец, председник инжењерке зборнице Словеније.

Проблем је, кажу стручњаци, и новац који је држава годинама губила јер власници нелегализованих објеката годинама нису плаћали обавезе - њихови квадрати за надлежне су и даље невидљиви.

Број коментара 18

Пошаљи коментар

Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.