Бушни џепови средње класе

Србија све више важи за социјално раслојено друштво - са малим процентом екстремно богатих и све више сиромашних. Дуга транзиција и економска криза тањили су средњи слој, па оно што је том сталежу седамдесетих било нормално, данашњи средњи слој не може да проушти.

Све нијансе "златне средине" стају у жељу "да живимо нормално", па се поставља питање шта је то што би требало да средња класа може да приушти.

"Некада сам и себе рачунао у средњу класу и онда сам могао два пута годишње да идем на море, да путујем до Данске, у иностранство, све у истој години, да купим камеру", сећа се један Београђанин.

Да је тако нешто данас луксуз, показује истраживање Нинамедије, према коме 71 одсто испитаника каже да ниједан члан њихове породице током прошле године није био на летовању, док је тек пет одсто испитаника одговорило да су на летовању била четири члана њихове породице.

На питање "Колико је чланова ваше породице ишло на зимовање", 94 одсто испитаника одговорило је "ниједан", док је одговор "четири члана породице" дало свега 0,06 одсто испитаника.

Према мишљењу економиста, средњем слоју припадају људи који имају двоструко већа примања од републичког просека, у нашем случају између 80 и 90.000 динара.

Јован Зубовић са Института економских наука објашњава да су некада цене биле ниже, па је средња класа могла много више да оствари од својих примања.

"Неко летовање од две недеље или зимовање од недеље могли су да приуште. Данас, од просечне професорске плате од око 70.000 динара, тешко је то остварити, осим узимањем кредита", наводи Зубовић.

Средњу класу не одређују само примања, већ и улога у друштву, објашњавају социолози. Истраживања показују да су, у поређењу са 2003. годином, све класе у лошијем материјалном положају. Тако и високообрзовани, који средњи слој носе.

Слободан Цвејић са Филозофског факултета у Београду сматра да друштво може да постигне политичку и економску стабилност када има најмање између 20 и 25 одсто припадника средње класе.

"Проблем је што код нас опада, јер се затварају многа радна места, нова се не отварају и ми имамо много људи који су у статусу зависности јер живе од пензија од онога што им шаље родбина из иностранства и других облика социјалне помоћи", објашњава Цвејић.

"Уколико та класа остане без своје економске и политичке моћи, онда ће сваке промене у друштву бити теже извести", каже Зубовић.

Социолози и економисти су сагласни - средња класа озбиљно је уздрмана кризом, али ће бити и прва који ће осетити економски напредак.