Захтеви рудара исти већ сто година

Око 24.000 запослених у рударству прославља Дан рудара, сећањем на 6. август 1903. године, када је у Сењском руднику, првој и најстаријој јами у земљи, која је сада у саставу "Рембаса", почео штрајк због лоших финансијских и радних услова рудара. Захтеви рудара и данас скоро су исти као и пре 110 година. Траже боље услове рада, веће зараде, а пре свега бенефицирани радни стаж.

"Ресавица" је највећи рудник у Србији, у оквиру којег послује девет јамских рудника.

Председник Синдиката радника "Ресавице" Горан Николић у интервјуу РТС-у каже да су од министарке енергетике Зоране Михајловић добили уверавања да неће бити продаје рудника.

Горан Николић каже да је после отвореног противљења синдиката приватизацији, дошло до израде Плана стратешке консолидације за све руднике подземне експлоатације угља.

Наводи да су рудници подељени на руднике који имају и који немају перспективу и на нове руднике, нова лежишта која треба да се отворе.

Николић подсећа да је предвиђено да рудници који немају перспективу уђу у процес постепеног затварања, што је, како каже, и синдикат тражио.

За руднике који имају перспективу, пре свега Штаваљ, Сјеница и рудник Соко, наћи ће се начин за отварање нових јама, где би се уз механизацију повећала производња, каже Николић.

"Имамо сигурно обећање да ће до краја године да се потпише уговор о отварању рудника Штаваљ код Сјенице и термоелектрана. Такође, рудник код Деспотовца се отвара и термоелектрана и доста се озбиљно размишља о руднику Ћириковац, да се настави подземно откопавање угља", истиче Горан Николић.

Што се тиче вишка запослених, председник Синдиката радника "Ресавице" указује на обећање надлежних да неће бити отпуштања радника, већ ће вишак радне снаге бити решен природним одливом, пребацивањем у друге руднике и алтернативним запошљавањем.

"Ми ћемо свакако инсистирати на неком јаком социјалном програму", наглашава Горан Николић.

Говорећи о проблемима здравственог осигурања и неповезаног стажа, Николић каже да је проблем са здравственим књижицама решен, али да у повезивању радног стажа постоји празнина од годину и по дана, због које 150 рудара не може да оде у пензију, већ и даље раде.

"То је велика штета и по њих и по предузеће јер би уместо њих могли да дођу неки млађи људи", каже Николић.

Што се тиче просечне плате рудара, Николић наводи да она износи 50 хиљада динара, што је, према његовим речима, добро за веома сиромашне крајеве. 

Међутим, Николић истиче да су рудари "потцењени", јер су, како каже, плате "доста бедне" у односу на остале раднике енергетског сектора.