Дрвосеча да сам ја...

Уз армију од око 800 хиљада незапослених у земљи, још има послова које мало ко хоће да ради - попут зидара, заваривача, а пре свих - дрвосеча, чија зарада, може да буде и већа од зараде шумарског инжењера. Ипак, многи које привуче зарада од по стотину хиљада динара, одустану већ после неколико дана обуке.

Дрвосече и рабаџије ...некада препознатљива лица шумовитог златиборског краја, неопходна с данас, али се све чешће проналазе преко Дрине. Па тако чак и "увозимо" радну снагу, која се овде добро плаћа.

Дрвосече или секаче, Шумско газдинство "Ужице" ангажује путем тендера, већ десетак година, бирајући најспособније за уговорени посао - а само у Јеловој Гори, то је сеча десет хиљада кубика дрвета.

Шумарски инжењер "Србијашуме" Немања Тодоровић каже да ће ретко ко  да дође из града да ради послове у шумарству.

"Посао је тежак, нема људи по селима и одлазе у град да живе", каже Тодоровић.

Само је педесетак оваквих искусних и обучених радника , на ужичким сечиштима, а нове снаге не долазе.

Секач Горан Лукић каже да ради осам година, а почео је са 17 и да може добро да се заради.

Велимир Лукић каже да дођу дан-два, виде да је тешко па оду. "За овај посао је потребна воља", каже Лукић. 

У овом крају готово свака кућа има моторну тестеру, али је само прошле године неколико људи настрадало погрешно верујући да је лако оборити стабло. Они којима је то професија, добро знају да се и у шуми сви морају прдржавати правила, и да се морају навићи на тежак рад.

Инжењер Драган Станковић из предузећа "Горштак" у Бајиној Башти каже да распореде секачке групе тако да буду удаљене једна од друге, по правилу минимум двострука висина средњег стабла.

"Раније су били проблеми када у смени раде две тестере, кад једна другу нечују и тад настане проблем", наводи Станковић. 

Плаћени по учинку, сами себи одређују темпо. Ради се десет месеци током године, некада је лакше, некада теже, али је плата обезбеђена, и сасвим сигурно, овде нема вишка радне снаге.