Мање субвенције, мања продуктивност

Репроматеријал за сетву је поскупео за трећину, кажу земљорадници. Истовремено, у Западној Европи, цене минералних ђубрива, семена и горива углавном мирују. Фармери на Западу већ више од пола века добијају помоћ из касе у Бриселу. Пре него што заору, тачно знају колико ће најесен зарадити.

Време није ишло на руку ратарима. Најпре киша, па врелине. Лето ишчекују са зебњом. Негодују, али ипак раде. Али, баш као и фудбалери, о евролиги могу само да сањају.

"Умемо ми да радимо као тај фармер из Немачке, Енглеске, све ми то умемо. Нама су ограничавајуће околности, немамо довољно ђубрива, немамо пара да уложимо по хектару, механизација је стара двадесет и више година. Они добијају веће субвенције, знају цене, код њих се зна цена, он сада сеје кукуруз, зна да ће тај кукуруз најесен вредети сто, двеста евра по тони. Код нас се то никад не зна, која ће бити цена", каже Дејан Николић из села Крњешевци.

Земљорадници у Србији добијају годишње око сто евра по хектару из државне касе, они у Европској унији скоро четири пута више. И продуктивност нам није јача страна. У биљној производњи мања је три пута, у сточарској шест пута. Земљу обогаћујемо хемијским ђубривима, а стајњака нема јер су празне стаје и обори.

"Имали смо тов јунади, нешто оваца, било је стајњака. Сада тога нема, иде све кроз хемију. Нема приноса без стајњака", каже Петар Петронијевић из Јакова.

С јесени и у пролеће фармери у Немачкој, Француској, Холандији, Аустрији истерују стајњак, органско ђубриво, на њиве. Заоравају га и додају минерално ђубриво.

Наши фармери годишње утроше у просеку 200 килограма минералног ђубрива по хектару, а фармери у Европској унији четири пута више. Зато је просечан принос код нас око пет тона кукуруза по хектару, у Европској унији више од седам.

Принос пшенице у Србији је око 3,5 тона, у Мађарској око пет, у Француској осам тона по хектару.

"С обзиром да су финансијски боље подржани из буџета Европске уније, фармери из Европе су много боље подржани и од пословног банкарства које за пољопривреду обезбеђује кредите са каматом један, два одсто" каже Милан Простран из Привредне коморе Србије.

Када нема пара нама ни веће и јефтиније производње хране. Питање конкурентностии и продуктивности може да се поправи ако се, између осталог, обезбеди новац за субвенције како предвиђа недавно усвојен закон. У противном, земљорадници у Србији биће у много већим проблемима када се ускоро укине царинска заштита за храну из Уније.