Сивo тржиште "гута" милијарде евра

Због сивог тржишта, буџет Србије годишње губи између милијарду и по и три милијарде евра, процењују у Унији послодаваца Србије. Упозоравају да, осим штете за државне приходе због ненаплаћеног ПДВ-а, пореза на зараде, акциза и неопорезоване добити, сива економија смањује и легалну запосленост, а контрола здравствене исправности производа који се продају у тој зони практично не постоји.

У нелегалном промету највише је производа који се и најчешће користе, попут хране, обуће и неких хемијских производа. Све чешће и дуван заврши на улици. Процењује се да је од октобра прошле до јануара ове године легална продаја цигарета опала за девет одсто.

На сваки проценат који склизне из легалног у нелегалну трговину држава изгуби око 10 милиона евра на годишњем нивоу. Од сваког килограма резаног дувана који се нелегално прометује држава изгуби више од 8.000 динара, каже Јелена Павловић из "Филип Мориса".

Сиве економије има у свим областима и свим деловима земље. Примера ради, у западној Србији од сваких 100 килограма воћа 60 килограма прода се на сивом тржишту, док на југу земље свака друга мајица власника промени испод руке.

Сиво тржиште штети државним приходима, смањује се легална запосленост, а контрола здраствене исправности таквих производа практично не постоји.

Државни секретар Министарства спољне и унутрашње трговине Драгован Милићевић каже да ни тржишна нити било која друга инспекција појединачно не може да реши тај проблем, али да ће се једном синхронизованом акцијом покушати да се нелегални токови доведу под контролу државе, односно опорезују.

Од почетка ове године, Пореска управа утврђује пореску обавезу и онима који раде а нису регистровали делатност.

Драган Агатуновић из Пореске управе каже да се лицима код којих се затекне непријављена роба утврђује пореска обавеза по стопи од 20 одсто уз привремено одузимање затечене робе. Уколико у року од 45 дана то лице буде регистровало своју делатност код надлежног органа, роба ће му бити враћена, каже Агатуновић.

У Унији послодаваца Србије решење за сузбијање сиве економије виде у заједничком раду надлежних државних служби и ригорозној казненој политици.

Драгољуб Рајић каже да је то неопходно јер се налазимо у парадоксалној ситуацији у којој се држава задужује како би покрила недостатак новца у буџету, док огромне количине новца, пак, сваке године исцуре неформалним токовима.