"ФАП-у" потребан озбиљан инвеститор

Прошле године, број продатих камиона и доставних возила у Србији свео се на 30 одсто онога што се продавало 2008. године. Они који су до сада производили теретна возила, у Србији не могу да живе од свог рада. За највећу фабрику камиона код нас распитује се једино турска фабрика "Албајрак", а стручњаци судбину ФАП-а ипак виде у некој великој европској корпорацији.

Седамдесетих година, Фабрика аутомобила Прибој је био једна од најзначајнијих фабрика камионске индустрије у Европи. Први "мерцедеси" лиценцно су монтирани стизали на Блиски исток и у арапске земље баш из Прибоја. Делове за аутобусе, немачка "сетра" правила је у Пријепољу, а готово 40.000 људи око Лима живело је од ФАП-а.

Било је разних покшаја да се "ФАП" обнови, а дошла и једна велика кинеска фабрика, монтиран је један камион, али се даље није ништа дешавало.

Кинези су у међувремену склопили посао са "Мерцедесом" и производе око 100.000 камиона годишње, а потребе су 10 пута веће. Нажалост, српских предузећа у том послу нема.

На домаћем тржисту "ФАП" годишње једва испоручи од 60 до 70 камиона и аутобуса и тренутно живи од помоћи државе.

Немачка камионска индустрија производи 65 одсто камиона у свету. Они процењују да ће се потражња за камионима до 2015. године удвостручити и да за све има посла.

Хорст Јургенс из "Дајмлер корпорације" каже да су највећа тржишта ван Европе - у Русији, Кини и Африци.

"Зато са тамошњим фабрикама тражимо начин за сарадњу. На пример са руским 'Камазом' имамо већ потписан уговор за лиценцу. Ми радимо тамо где нам понуде добре услове и где је тржисте стабилно", истиче Јургенс.

Стручњаци кажу да се "ФАП-у" може помоћи једино озбиљном инвестицијом страног партнера.

Шеф Катедре за моторна возила Машинског факултета у Београду Бранко Васић наводи да држава не треба да улаже у социјална давање и тиме купује социјални мир, већ треба да инвестира неколико стотина милиона евра као што је то урађено са "Фијатом".

"То за државу није много, а то ће запослити неколико хиљада радника и покренути индустрију", објашњава Васић.

Имамо образовану радну снагу, али не и иницијативу и помоћ државе за проналажење стратешког партнера.

Подсетимо, Србија има бесцарински режим са највећим тржиштем камиона у Европи, Русијом, као и многим земљама трећег света.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.