Тешка ситуација у ЕПС-у

Вршилац дужности генералног директора ЕПС-а Александар Обрадовић рекао је да је "Електропривреди Србије" хитно потребно задуживање од 50 милијарди динара, или ће се отворити пут ка стечају компаније крајем марта.

"Ми већ данас знамо да по законским условима ЕПС неће моћи да измирује своје обавезе. Плаћале би се значајне казне а такође је могућа блаокада рачуна и отвара се пут ка стечајном поступку. То су све чињенице које поткрепљују ту опасност од банкрота", рекао је Обрадовић. 

"Пословодство мора да обезбеди тих 50 милијарди динара (око 450 милиона евра) да не бисмо отишли у стечај", истакао је челник ЕПС-а и додао да за то задуживање нису потребне гаранције државе јер ће новац тражити од банака на основу прихода и пословања компаније.

Обрадовић је објаснио да Управни одбор треба да донесе одлуке које ће омогућити пословодству да се на тржишту задужи за 50 милијарди динара, да се оснује Привредно друштво ЕПС снабдевање, што је услов за почетак процеса поскупљења струје, као и да се што пре оснује оператор дистрибутивног система.

"Председник Управног одбора ЕПС-a Аца Марковић одбија да закаже седницу на којој би се та питања разматрала", истакао је Обрадовић, нагласивши да је све те одлуке већ одобрила Влада Србије, прихватањем плана пословања ЕПС-а за 2013. годину.

Обрадовић, који је на чело ЕПС-а дошао са места сарадника председника Србије Томислава Николића, рекао је да се у овом случају "не ради о личном анимозитету између њега и председника УО (Аце Марковића из СПС-а) нити да види политички проблем".

"Оно што сам затекао у ЕПС-у је да доста људи који су дуго у систему више не виде шуму од дрвећа, не прихватају реалност и не виде куда ово све води. Морало је да дође ново пословодство и да каже: 'Краљ је го', овако се више не може, ми смо пред банкротом да би нешто кренуло да се дешава", рекао је Обрадовић.

Челник ЕПС-а поручује и да ће учинити све да до угрожавања редовног снабдевања потрошача струјом не дође.

Обрадовић је подсетио да је на чело ЕПС-а дошао почетком септембра 2012. године и нагласио да је затекао "катастрофалну ситуацију" са 10 милијарди динара неплаћених обавеза, очекиваним губитком у 2012. години од 33 милијарде динара и 40 милијарди динара недостатка у новчаним токовима.

ЕПС није био спреман да усклади пословање са Законом о енергетици, додао је, тако да нису били основани оператер дистрибутивног система и снабдевач, иако је то требало урадити у октобру 2012, али су ново пословодство и Министарство енергетике брзо реаговали.

Касни спровођење одлуке о реорганизацији 

Обрадовић је указао да је због тога Влада Србије 16. новембра 2012. године донела закључак о основама за реорганизацију ЕПС-а по којем је наложена промена правне форме ЕПС-а у акционарско друштво, оснивање оператера и снабдевача и повећање ефикасности пословања.

"До данас 'Електропривреда Србије' није почела реализацију тог закључка Владе", истакао је Обрадовић. На питање новинара зашто се касни са применом тих закључака и доношењем одлука Обрадовиће рекао је да "нема објашњење зашто се не заказују седнице УО".

После бројних консултација је, како каже, "успео да избоксује" да се седница УО ЕПС-а закаже за 1. фебруар, али да је на тој седници донета одлука да се не расправља о оснивању предузећа "ЕПС снабдевање" и обезбеђивању новца који недостаје.

Договорено је да се седница настави 5. фебруара, али то се није десило, додао је Обрадовић.

Представници послодовдства су на конференцији рекли и да ЕПС-у крајем фебруара, током марта и почетком априла доспевају обавезе од око 20 милијарди динара.

Укупна потраживања ЕПС-а тренутно износе 120 милијарди динара, од чега по половину дугују привреда и становништво. Од тога, 80 милијарди динара су потраживања старија од 60 дана.

"Може да се деси чудо да грађани и привреда одлуче да плате, па да се на рачун ЕПС-а у наредних неколико недеља слије тих 80 милијарди динара, али тај сценарио није реалан. Реалност је да 50 милијарди динара фали и једини начин да се дође до њих је да се задужи", рекао је в. д. генералног директора ЕПС-а Александар Обрадовић.

Влада од ЕПС-а очекује да смањи трошкове, повећа профит и убрза инвестиције. Проблеми одлажу и неопходно повећање цене струје. И економисти су сагласни да је цена ниска али да излаз не треба тражити само у поскупљењу јер је је кажу српски енергетски гигант веома тром систем.

Декан Београдске банкарске академије Хасан Ханић каже да је решење на дуги рок ефикасније управљање трошковима.

"Трошкови производње по јединици се могу смањити и та разлика између продајне цене и цене коштања би могла да обезбеди акумулацију за толико потребне инвестиције електропривредног система", оцењује Ханић.

"Електропривреда Србије" запошљава око 30.000 људи и највећи је произвођач струје на српском тржишту.