Наводњавање једини спас за усеве

Најављено инвестирање Уједињених Арапских Емирата у системе за наводњавање у Србији помоћи ће и индивидуалним пољопривредним газдинствима да кроз дугорочне кредите купе опрему за наводњавање.

Процењује се да је због суше, само прошле године, српски аграр изгубио око милијарду и по евра. И Влада и стручањаци су сагласни да је због климатских промена и све скупље хране наводњање приоритет.

У условима суша, које су све веће, тешко је одржати усеве. Недостатак влаге преполовио је приносе у домаћинству Вуков из Зрењанина. Постојећи канали за наводњавање су запуштени па треба, кажу, радити системски.

Пољопривредник Милета Вуков поздравља иницијативу да се успоставе системи за наводњавање, али подсећа да је најпре потребно спровести комсацију.

"У овим условима, у овој ситуацији када је уситњено земљиште, када није извршена комсација, мали број људи би могао да примени те системе за наводњавање. Ако ми сви бушимо бунаре где ћемо стићи", упитао је Вуков.

И стручњаци су сагласни да наводњавање најбоље ефекте даје на уређеним површинама за које је и заитересован инвеститор из Емирата.

Саветник за аграр у Привредној комори Србије Милан Простран каже да се под тим системима највише исплате производња воћа и поврћа.

"То су производње које одбацују економски ефекат због високих трошкова улагања система за наводњавања", рекао је Простран.

Просечна инвестиција у систем наводњавања је најмање 5.000 евра по хектару. Професор Пољопривредног факултета у Београду Миладин Шеварлић каже да је та инвестиција исплатива у периоду од три до пет година, у зависности од култура које се наводњавају.

Подаци показују да би у Србији требало наводњавати бар пола милиона хектара. Под системима наводњавања сада је око 150 хиљада хектара земљишта, али раде само 40 хиљада хектара. Очекује се да аранжман са Емиратима побољша стање.

"Мислим да са тим новцем може да се изгради систем за наводњавање на двадесетак хиљада хектара, што је 20 одсто више у односу на укупне површине које данас имамо под системима за наводњавање, без обзира на то да ли их рационално користимо", рекао је Шеварлић.

"Могли бисмо да повећамо обим производње најмање 50 до 100 посто", каже Простран.

Стручњаци кажу да држава треба да искористи и друге могућности за тај посао, као што су кредити Светске банке.

Наша земља може да прехрани своје становништво, а са обновом постојећих и градњом нових система наводњавања могла би и да значајно повећа извоз пољопривредних производа.