Стандард "на стакленим ногама"

У односу на прошлу годину, новембарске цене у просеку су веће за 13 одсто, а домаћинство у Србији има свега око 3.000 динара више од прошлогодишњег просека. Оно месечно располаже са нешто мање од 55.000 динара.

Стандард просечног становника Србије стоји на "стакленим ногама", а како се ближи крај године, време је слава и празника, нових трошкова, и то постаје додатни проблем за многе породице.

Породица Поповић из Ваљева Светог Николу слави годинама. Припремање славске трпезе почело је одавно, а овога пута очекују око 30 гостију. Кажу да је избор хране и пића из године у годину готово исти.

"Финансијски је ове године много теже него прошле. На разлици у цени неких 150 евра. Прошле године сам за 300 евра имао славу, ове године је то 450. Може да се покуша мало да се уштеди, али у овој ситуацији нема много на чему да се уштеди", прича Војислав Поповић.

И у Крушевцу је време хладно, радње пуне, а цене греју ли греју. Највећа гужва је у рибарницама. Власник рибарнице Миодраг Бисерчић каже да се сва риба која дође преко дана до увече прода.

Грађани који славе причају да са слава са рибом, колачима, у домаћој радиности, не може да прође без 300 евра.

У Београду су шаран и пастрмка најтраженије врсте рибе. Коштају око 400 динара, док је пастрмка нешто скупља око 450, што је троструко јефтиније него лосос или нека друга квалитетнија риба. Прошле године бакалар је био 3.000, а сада је 3.800 динара.

Према раширеном мишљењу, за славу свега мора бити и да претекне. То је тешко уз све оскудније зараде, па се домаћини довијају и кажу да се за славу спремају целе године.