Економски опоравак обара камате

Кредити грађана на крају октобра били су 602 милијарде динара, што је за проценат мање него месец дана раније. С друге стране, предузећа су минимално повећала укупне позајмице од банака. Многи се тешко одлучују на подизање нових кредита због камата које су међу највишима у Европи, док има и оних којима је потребан репрограм позајмица јер не могу редовно да измирују рате.

Шта треба очекивати када је реч о висини камата и решењу проблема ризичних кредита, за РТС  говори Фредерик Куан, председник Извршног одбора Сосијете женерал банке са којим је разговарала Весна Дамјанић Бранковић.

Од почетка кризе, први пут се догодило прошлог месеца да су грађани више кредита вратили него што су узели нових. Једино чему су остали верни јесу кеш кредити, који су, међутим и најскупљи.

Господине Куан како коментаришете овај податак забележен претходног месеца?

Пре свега, рекао бих да се овај тренд који сте поменули не односи на нашу банку, јер ми имамо стално повећање кредита од почетка године како код индивидуалних клијената, тако и код предузећа.

Али, генерално, у банкарском сектору?

Генерално, на банкарском тржишту, ви знате да је ситуација компликована ових дана за све. Компаније имају потешкоће, а и грађани имају све мање новца и самим тим се не усуђују да позајмљују новац од банака. Али, како ја видим, банкарски сектор добро ради, у смислу да када неко ко жели да позајми новац, а има чиме да га врати, банка даје зајам.

Да, али да ли је можда то сигнал за вас као банкара, да бисте могли да размислите о каматама под којима одобравате кредите?

Ви знате да банкарски сектор није изолован од економије, па наравно, као банкар, када економија пати и ми такође патимо. Ових дана ми имамо веће обавезе да наставимо да дајемо кредите, али наравно, ако клијент има могућност да кредит врати.

Шта је са Србијом? Од вас банкара увек се може чути да код обрачуна камата узимате у обзир ризик земље и обичавали сте рећи да је ризик висок. Да ли је ризик још увек толико висок после формирања владе, после доношења економских мера и продаје обвезница на међународном тржишту?

Да, ризик земље је као што сте поменули оно што узимамо у обзир када одређујемо камате, такође узимамо у обзир и друге ствари као што је ликвидност, кредитна способност. Дакле, то је део онога што клијент финансира кроз камату. Ми смо видели да је влада осигурала финансирање продајом обвезница, што осликава и поверење у земљу. Тиме смо видели да има добрих, позитивних знакова, повратка поверења када је у питању Србија, а са друге стране, ми знамо такође да постоје и друга питања као што су јавни дуг и буџетски дефицит, и мислим да ће нова влада морати да демонстрира способност да реши ова питања, и тада ће ризик бити смањен.

Велико питање, један од највећих проблема за вас банкаре, али и читаву економију јесу ризични кредити, који расту посебно међу привредницима. Које би било решење за оне компаније које би у овом тренутку узеле нове кредите за опоравак, али имају проблем са враћањем претходних позајмица?

Ако не могу да врате старе, не могу да добију ни нове кредите - то је сигурно. Али, ако су компаније добре у основи ми увек нађемо начина да их финансирамо. Тако да - ако се у овом тренутку суочавају са потешкоћама, ми има помажемо да их превазиђу на кратак рок репрограмом кредита, преговорима о новим условима кредитрања као би стали на ноге и како би поново били у ситуацији да враћају кредите.

Да ли мисилите да је банкарском систему потребно ново - системско решење за тај проблем. Ових дана можемо да чујемо најаве из централне банке о оснивању нове банке или фонда за ненаплативне кредите?

Немам све податке и детаље у вези са тим. Али оно што могу рећи да је то урађено и у другим замљама. Питање је да ли је то решење за све добро. Нисам сигуран јер не знам детаље. Ми интензивно тражимо решења за ненаплативе кредите, то још није толики проблем да не можемо сами да га решимо. Генерално, видећемо да ли ће такав фонд бити право решење. За мене могле би да буду и друге опције - рецимо ми не можемо да отпишемо ненаплативе кредите због постојећих пореских решења која такав отпис везују за претходно плаћање пореза на добит. Измена тих решења била би једна од опција. Мада, нама је генерално потребан економски опоравак.

Том економском опоравку потребне су банке, односно компанијама сте ви потребни како бисте финансирали њихов посао. Међутим, поједини привредници се жале да банке неће да им одобравају кредите, јер вам се то не исплати, јер је ризично. Да ли је то тачно, како коментариште?

Генерално, ако је у питању компанија која је добра, која има добро руководство и пројекте она ће увек да добије кредит за финансирање код банака. Овде је ипак присутна велика конкуренција, постоји 30 банака тако да није у питању недостатак банака и капитала. За компаније ситуација је другачија од случаја до случаја и банке се труде да помогну својим клијентима јер је,на крају крајева, то и у нашем интересу. Оно што ми очекујемо јесте добар пројекат.

А снижење камата?

Камате су свакако веће овде у Србији него у другим земљама, то утиче и на нас такође јер и ми плаћамо за већи ризик. Побољшање на том пољу можемо да очекујемо само уколико укупна економска ситуација у земљи напредује, тада ће и каматне стопе природно да иду наниже.