Проблеми са земљиштем терају инвеститоре

Претварање права коришћења у право својине над земљиштем, одвлачи стране инвеститоре од улагања у Србији. Како тврди министар грађевине и урбанизма Велимир Илић, готово две милијарде евра инвестиција чека да се реализује баш због конверзије.

Када је најављен долазак "Икее" у Србију, очекивао се добар намештај, повољне цене и 400 нових радних места. Иако не одустају од инвестиције у нашој земљи, за РТС кажу да имају тешкоће због, кажу, компликованих и нејасних процедура.

Из "Икее" кажу да процес конверзије и компликована процедура добијања потребних дозвола за њих, као инвеститора, представљају највећи изазов.

Ипак, верујемо у обећања градских и републичких власти да ће све бити завршено што ефикасније, као неопходан услов за изградњу прве робне куће у Београду. Ми смо већ дуже време спремни и само чекамо да кренемо у реализацију, поручују из шведске компаније.

Државно земљиште раније је могло да се добије на коришћење на 99 година. Пошто је дозвољено да се оно и купује, закон из 2009. прописао је да власници морају да плате ако желе да му промене намену. Исту обавезу има и инвеститор којима је земљиште уступљено на коришћење.

Да се накнада укине,тражи министарство грађевине и урбанизма. Због тог намета су, тврди министар Велимир Илић, блокиране две млијарде евра инвестиција, али не открива о којима је улагањима реч.

"Не бих ја сада издвајао појединце. Навешћу пример једне инвестиција од милијарду евра, која је стала због конверзије, као и неколико мањих инвестиција", каже министар грађевине и урбанизма Велимир Илић.

Једна конверзија за три године

Према његовим речима, то су послови који је требало да се раде, који су уговорени или су пред уговарањем, али се чека разрешење, јер инвеститори неће да плате конверзију онако како је то одређено.

Уместо очекиваног реда, 15.000 захтева још чека решење. У претходне три године накнаду за конверзију платило је само једно предузеће.

"С обзиром да смо имали локацију на којој смо поднели дозволу за изградњу, а услов за одобрење је био да урадимо конверзију, нисмо имали избора", каже Доброслав Бојовић из грађевинског предузећа "Напред".

Бојовић наводи да иако су били највећи противници доношења таквог закона, да се конверзија врши уз накнаду, предузеће је поднело захтев и платило конверзију. "Било би скупље да локација стоји. Површину од 26 ари платили смо 750. 000 евра", истиче Бојовић.

Други проблем је нерешена реституција, односно што је држава продавала национализовано земљиште које сада траже власници.

Горан Родић из Привредне коморе Србије наводи да највише спорних парцела има на Новом Београду, Бежанијској коси, ужој зони града и објекти где је раније била војска власник. "Те локације не могу да се преведу конверзији док се имовина не врати старим власницима", напомиње Родић.

Министарство најављује нови закон о планирању и изградњи, који ће инвеститорима омогућити брзо добијање дозвола, али и спречити могућу корупцију.

"Можемо да делујемо кроз порезе, разне дажбине, еxтрадобит. Не можемо конверзију да дамо неком судском вештаку или некој агенцији да она процењује. Ви сад неког почастите са две,три или пет хиљада евра и он вам једноставно то среди. То би било легло корупције", поручује министар Илић.

Влада је консултовала све релевантне домаће и стране стручњаке, који се слажу да конверзију треба укинути.