Продаја обвезница - ризик и зарада

Само месец и по пошто је продала милијарду долара обвезница, држава се јуче поново на исти начин задужила на светском тржишту и то 750 милиона долара. Тај новац на наплату доспева за пет година, а у међувремену држава ће плаћати годишњу камату од 5,45 одсто.

По повољним условима обезбеђено је финансирање буџета у првој половини наредне године, кажу у Влади. Задуживање је било нужно оцењују стручњаци, а Влади одају признање да је добро припремила и одрадила посао.

"Јуче је тржиште било веома повољно, па смо желели да обезбедимо средства за прву половину наредне године", навео је министар финансија и привреде Млађан Динкић.  

Он је рекао да не жели да буде буде у ситуацији да се недељно обезбеђују средства за плате и пензије, као када је преузео Министарство.

Инвеститори су били спремни да купе седам пута више обвезница него што је Влада понудила, и то повољније него што су пре неки месец куповали словеначке обвезнице. Камата је и проценат ниже него приликом претходне продаје пре месец и по, додуше и рок за наплату је упола краћи - пет година.

"У свету камате и даље падају због успоравања привреде, нарочито еврозоне. Што се тиче Србије очекивања су позитивна за наредну и 2015. и 2016. годину. Очекује се да ће бити већи раст и мањи ризик и отуда тражња за хартијама", рекао је Драгослав Величковић из банке Сосијете женерал. 

Чак 167 инвеститора из целог света хтело је да купи хартије државе Србије.

Никола Алтипармаков из Фискалног савета каже да углавном амерички пензиони и инвестициони фондови имају вишак средстава који уместо у Америци по један одсто пласирају тржиштима у развоју по пет до шест одсто.

Фискални савет поново упозорава да нам је јавни дуг преко мере и да ће на крају године бити између 60 и 65 одсто.

"Ово је било нужно зло, са новим задуживањем нисмо ни ближе ни даље од кризе јавног дуга за коју је кључно смањење дефицита, и структурне мере задуживања државе су само последица дефицита и структурне неравнотеже", рекао је  Алтипармаков.

Економиста Зоран Грубишић каже да је то стратегија куповине времена и да се на овај начин терет прилагођавања пребацује на будуће генерације.

Ипак, како каже, добро је што су у питању дугорочне обвезнице па не доспевају у овим кризним временима.

"Треба бити опрезан, јер ће време за отплату дугова доћи", рекао је Грубишић.

Влада је, кажу стручњаци, одрадила добар посао - тешко да је на бољи начин и јефтиније могао да се обезбеди новац да се покрије минус у буџету.