Дуг пут до награде

Од укупног броја малих и средњих предузећа у Србији, 26 посто чине фирме са женама на челу. У односу на европски просек од 33 посто, то и није мали број. Међутим због услова у којима жене у Србији послују сваки предузетнички подухват је сложен и пун изазова. Најуспешнијим предузетницама, Удружење пословних жена доделило је награду "Златни цвет за жену змаја."

Од првог самосталног предузетничког корака до награде за најуспешнију пословну жену, пут је, кажу, дуг и тежак.

Како истиче предузетница Јована Јаковљев, бити жена предузетник у Србији је веома тешко, али границе се померају.

"Личним примером и сваким својим поступком трудим се да својим сарадницима покажем да ми жене много тога можемо урадити и променити", објашњава Јаковљева.

Предузетница Биљана такође сматра да је тај посао тежак, али пун изазова и да све те тешкоће резултирају успехом. Како додаје жене су много упорније и успешније у бизнису којим се баве.

Мада се ствари мењају и даље су жене у Србији углавном власнице предузећа само на папиру, док менаџерске послове обављају мушкарци. Истраживање, које је урадило Министарство економије, показало је да иако их је недовољно у приватном бизнису, оне су врло способне и важан су део економије Србије.

"То је препознато и у развијеним економијама и мислим да смо на добром путу да и ми дођемо у ту фазу да женско предузетништво не буде третирано само као социјална категорија у смислу домаће радиности", истиче Сања Поповић Пантић, председница Удружења послових жена

У предузетничкој утакмици жене, кажу, нису равноправне с мушкарцима - имају мање некретнина у власништву и теже долазе до средстава да би одржале или прошириле бизнис.

Верица Калановић, министарка за регионални развој, каже да Влада мора да урадимо много на промоцији женског предузетништва али не само декларативно да жене буду квота и украс него "суштински да их подржавамо и кроз повољније кредите и кроз посебне програме, кроз промоцију и едукацију, као и кроз фаворизовање жена ментора у подстицајима за буђење женског предузетниства".

У Хрватској, на пример, Влада је усвојила Стратегију развоја женског предузетништва, чиме је женама олакшано да опстану у приватном послу. Таква иницијатива, кажу у Удружењу пословних жена, постоји и код нас.