Од трошаџије до Кир Јање

Сваки становник Србије задужен је у просеку са по 750 евра, односно две просечне плате. Највећи део задужења настао је протеклих година, а нових задужења, кажу банкари, све је мање - јер је све мање кредитно способних клијената.

Економски систем који се после 2000. године заснивао на задуживању и потрошњи очигледно је превазиђен, па банке сада не знају шта са вишком новца, посебно јер нико не враћа позајмице на време.

"У банкарском сектору има довољно новца и извора финансирања. Већи проблем је где и на који начин квалитетно да се упосли", каже Дејан Тешић, председник ИО АИК банке.

Већ две године, задуженост становништва је на истом нивоу - око пет милијарди евра. Међутим, све се више касни и у отплати рата.

"Можемо рећи да је дошло до повећања доцњи и броја корисника кредита који су у доцњи. За сада то још није толико забрињавајуће", рекао је Ђорђе Ђорђевић из Војвођанске банке.

Ненад Лучић из Фолкс банке каже да су поново актуаекни субвенционисани стамбени кредити,  али да није забележено неко веће интересовање у односу на претходни период.

Када расте задуживање, расте и друштвени производ. На питање када ће бити боље, одговор је дала гувернер Јоргованка Табаковић.  

"У кратком року не можемо очекивати знатно убрзање кредитне активности и значајнију редукцију проблематичних пласмана, али ће и то уследити са економским опоравком који се очекује од наредне године и који треба донесе квалитетније инвестиције и постављање финансијске ситуације", рекла је Табаковићева.  

Србија још тражи економски модел који ће бити комбинација потрошње и инвестиција. Када је реч о привреди, за сада се размишља о упошљавању обавезне девизне резерве на штедне улоге због кредитирања извоза, са чиме ће ускоро бити упознат и ММФ.