Штедња грађана већа од дугова

У недељу, односно месец штедње, ушли смо са 7,8 милијарди евра депозита. Познато је да су грађани задужени за око шест милијарди евра, па је јасно да су много већи повериоци него дужници. Већ неколико година камате на штедне улоге се смањују, па стручњаци кажу да недеља штедње нема више значаја као пре неколико година, када су камате биле двоструко веће.

Уз то, радост за штедише је мора за банке, јер се сваког новембра на име камата на орочене улоге клијентима исплати више од 200 милиона евра. Због предвидивости рока исплате, банке сада стимулишу дуже штедне рокове.

"То је битно пре свега да бисмо имали стабилност финансирања и онда да на тај начин то пренесемо и на кредитну политику. Извесно је да би део тих средстава могао да се преусмери у неке стратешке гране за привреду", каже Дејан Тешић из "АИК банке".

Пре неколико година, на сваки орочени евро банке су морале да на рачуну Народне банке држе 40 центи, или 40 одсто на име обавезне резерве. Сада је тај износ смањен у просеку на 28 одсто. Ипак, иако се камате смањују, оне се не преносе аутоматски на нижу цену кредита.

Чињеница је да су на тржишту Србије камате знатно више него у региону, тако да каматне стопе на штедњу имају тенденцију пада.

"Сама цена кредита, односно каматна стопа по кредитима, зависи од низа фактора односно од самих извора финансирања које банка има. Један од извора финансирања је штедња грађана, али свакако банке користе и крос бордер кредите. У комбинацији тих извора финасирања формира се и цена, али то је само један од фактора", каже Јелена Петровић из "Фолкс банке".

Пре годину дана, евро је вредео 100,78 динара, 12 динара или 12 одсто мање него сада. Толика је и међугодишња инфлација у динарима. Тако је штедишама остала реална зарада од орочених камата на годину дана у просеку од 4,5 одсто.

То је било исплативије од динарске камате, која је тек покривала годишњу инфлацију. Отуда се стручњаци залажу да се цела година прогласи годином штедње, како би се отклонила сумња да се сваког новембра нешто непредвиђено дешава са курсом.

"Због транспарентнијег пословања и због здравије климе уопште, требало би боље искоритити ових недељу дана или месец дана како би се промовисали сви производи које банке имају и продужили на годину дана. То би било добро и здраво за финансијски сектор, за банкарски сектор, да би се спречиле спекулације и грађанима омогућило да планирају на дужи рок", каже економски консултант Владимир Круљ.

Од краја октобра ове године повећан је и порез на девизне камате са 10 на 15 процената. То је још један покушај стимулисања динарске штедње, која се не опорезује. Ипак, за значајнију штедњу у динарима треба још сачекати док дугорочно не оборимо инфлацију.