Коридори чекају министре

Делови коридора 10 и 11 кроз нашу земљу требало би да буду завршени до краја мандата ове владе. Тако ће аутопут од Београда до Чачка, део Коридора 11, бити готов за 38 месеци, обећава министар Велимир Илић. Његов колега Милутин Мркоњић, задужен за изградњу Коридора 10, крај радова обећава за годину и по. У међувремену предузеће Коридори Србије добилоје новог директора Дмитра Ђуровића.

Србија има два коридора и два министра задужена за њихову изградњу. Један је финансијски покривен, а за завршетак другог, новац је на видику. Пошто је претходно за изградњу деонице од Љига до Прељине обезбеђено 300 милиона евра од Азербејџана, део од Обреновца до Љига је пред уговором.

Министар грађевине и урбанизма Велимир Илић каже да ће на наредној седници владе у четвртак 18. октобра представити информацију о новом уговору

"Извештај је изванредан, припремљен и три кинеске компаије су понудиле. Цена је изузетно нижа од свих ових што су уговорили претходних деоница и она се креће око 5 милиона и 800 хиљада евра по километру, што је заправо два милиона евра јефтиније од ове друге деонице која је уговорена", поручује Илић.

За завршетак К10 већ је обезбеђена милијарда и 200 милиона евра из кредита и буџета. Од укупно 330 километара пута, остаје да се изгради 130 како би коначно биле спојене хрватска и македонска граница, Ниш и граница са Бугарском.

"Ради се на облилазници око Београда, према Врању на две деонице,на истоку пре Димитровграду се највише ради, јер је то је један од најважнијих праваца ка Истанбула на две деонице. На неким деоницама и даље је проблем експропријација. За 30 километара јос нису расписани тендери и биће у току наредног месеца", каже министар саобраћаја Милутин Мркоњић.

Пут изградње српских путева је спор. Од 2001. у Хрватској је рецимо изграђено 580 килиометара аутопута, у Србији двоструко мање, укључујући ту и полуаутопут. Зашто два витална коридора нису завршена, Велимир Илић објашњава опструкцијама оних који су улагали у изградњу аутопута кроз Хрватску, а Милутин Мркоњић лошом припремом.

"Наш аутопут би потпуно би одвукао саобраћај према Црној гори и потпуно би избацио из игре 50 одсто саобраћаја на аутопуту кроз Хрватску. То сад први пут говорим, многи су ми банкари рекли, ми смо уложили велике паре и не желимо да нам то сада пропадне инвестиција", објашњава Илић.

Министар Мркоњић такође мисли да је изградња ауто-путева могла да иде брже.

"Али кад се узме у обзир да смо 2008. поцели реализацију Коридора 10 без припреме, а припрема значи израда пројектне документације, експропријација и обезбеђивање финансијских средстава онда је и ово што смо урадили велики успех. За 6 година, рачунам и две наредне да се заврши 330 км полуаутопута и аутопута је стварно импресиван резултат", каже Мркоњић.

То што се није градило по приоритетима, сматрају стручњаци, проблем је што путеви кроз Србију још нису изграђени.

"Било би нормално да смо ми давно завршили коридор 11 , јер је он изузетно важан транзитни коридор, јер он се наслања и на аутопутеве у Хрватској и служи добром делу Европе, да се повезује са Југом Балкана, а на жалост ни он неће бити изграђен још неколико година", поручује саветник за страна улагања Милан Ковачевић.

Градити коридор 11 кроз Западну Србију и економски се исплати, јер је ту велики дневни проток возила, оцењују стручњаци. Далеко мање њих иде ка црногорској граници. Идеја министра Велимира Илића, је да кинеска страна, новац од путарина које наплати на оном профитабилном делу, уложи у градњу мање исплативог аутопута од Пожеге до Бољара.