Купци "меркају" државне њиве

Према подацима Министарства пољопривреде, око 430 хиљада обрадивог земљишта је у државном власништву. Највише таквих ораница налази се у Војводини.

За сада их углавном обрађују земљорадници који имају потребну механизацију и материјалне могућности да за њено коришћење плаћају предвиђену надокнаду.

"Узимам и државну земљу у закуп, 70 и нешто хектара. Већ три године је обрађујем и редовно плаћам закупнину, која ме ове године стаје око 700 хиљада динара. Ако би држава продавала земљу, заинтересован сам да је купим, зависи од цене, каже Петар Петронијавић из Јакова.

Приватизацијом, домаће и стране фирме укњижиле су на своје име десетине хиљада хектара плодне војвођанске земље. Нови земљопоседници траже да се што пре прода државна земља јер би, како кажу, будући власници боље бринули о њој.

После потписивања Споразума о прочетку преговора о стабилизацији и придруживању Европској унији, Србија се обавезала да ће четири године после почетка преговора дозволити и странцима да купују наше њиве. Такав рецимо, по државу не баш прихватљив потез, како истичу стручњаци, није урадила ниједна земља која је била кандидат за чланство.

"Ту обавезу одложити због тога што странци долазе да купе земљу јефтино да би касније с њом шпекулисали. Хектар земље се данас у Србији продаје по пет хиљада евра, а у ЕУ је од 50 до 70 хиљада евра", напомиње Бранислав Гулан из Привредне коморе Србије.

Ипак, оранице у Западној Европи много су приступачније фармеру, путеви су добри и вода је близу, а због интензивне производње нико их и не продаје.

Стручњаци поручују да треба сачекати са продајом државне земље и због реституције, али и да се сачека боља цена. До тада, како кажу, оранице треба давати у закуп по тржишним ценама.