"Србија никл" не одустаје

Ни стручна расправа о никлу на Рударско геолошком факултету није завршила јединственим ставом. Стручњаци уверавају да је истраживање чист и неопходан посао како би се знало којим природним ресурсима Држава располаже.

Представници локалних средина где су потецијална лежишта никла и даље не желе истраживања у страху од загађења. Инвеститор "Србија никл" не одустаје од тог посла.

Струка је јасна. Србија располаже знатним лежиштима руде никла која захтевају даље истраживање.

За никлом се по нашој земљи, кажу стручњаци, интензивно трагало у прошлом веку, било је и експлоатације и никаквих последица на животну средину није било. Савремене методе истраживања су, тврде, још безбедне.

Професор Рударско-геолошког факултета у Београду Раде Јеленковић рекао је да у основи геолошка истраживања лежишта никла у Србији не утичу на животну средину.

"И сва та геолошка истраживања се сагласно законском прописима врше у складу са одређеним стандрдима који су и на домаћем и на интернационалном плану јако високи", навео је Јеленковић.

Стручњаци су показали и како кажу, реалне слике рудника никла у свету у чијој околини се несметано живи. Директор Борског рудника објашњава да је град Бор прави пример за то.

"Полазим увек од оног примера пошто сам дете са села. Две су штале једна поред друге у једној штали можете ручати а другу можете одмах затворити. Значи све зависи од понашање домаћина", рекао је директор РТБ Бор Благоје Спасковски.

Због страха од загађења, у срединама где су планирана истраживања, предлажу и да се грађани о том послу са никлом изјасне на референдуму. Српски никл је горућа тема у јавности а кључало је и у препуној сали Рударско-геолошког факултета.

"Влада мора да буде сервис грађана, а грађани су на локалној самоуправи. И локална самоуправа мора око овако кључних ствари да спроведе референдум", рекао је Иво Пантелић из Општине Топола.

Према његовим речима, та општина позива инвеститоре, представнике струке и јавност да се суоче на лицу места са свим адутима уз присуство тих љди тамо.

Драгица Томашевић-Петронијевић из општине Аранђеловац рекла је да приликом добијања експлоатационог права инвеститор мора добити сагласност од општине да могу да врше ту врсту експлоатације.

"Ја бих још једном рекла да је општина Аранђеловац усвојила прошле године просторни план а пре тога генерелни план где овај локалитет није третиран ни за геололошка истраживања нити за експлоатацију никла. Што значи ако уђу у истраживање и у експлоатцију мораће да се мења и просторни и генерални план", навела је Драгица Томашевић-Петронијевић.

И поред притиска јавности у "Србија никлу" кажу да не одустају од посла у нашој земљи, уз објашњење да су у свету врло призната компанија. Не крију ни да желе да отворе руднике ако истраживања покажу резерве и исплативост посла.

"Ми смо добили две концесије на истраживања 100 квадратних километара у околини Аранђеловца, Тополе и Крагујеввца и 100 квадратних километара Трстеник - Врањачка Бања. Управо смо сада припремили нову апликацију за Мокру гору, аплицирали смо и у Републици Српској", каже власник "Србија никла" Радослав Вучковић.

Еколози и представници зелених сматрају да Србији не треба истраживање никла јер је то увод у експлоатацију. Траже о томе и јавну расправу у Скуштини Србије.