Унапређење животне средине у "Колубари"

Електропривреда Србија ће у наредне три и по године реализовати пројекат унапређења животне средине у рударском басену Колубара, саопштено је данас после потписивања уговора о кредиту и бесповратној помоћи за реализацију тог пројекта.

Уговор су потписаали вршилац дужности генералног директора Електропривреде Србије Александар Обрадовић и директор Немачке развојне банке КфВ за југоисточну Европу и Турску Кристоф Тискенс.

Обрадовић је, после потписивања уговора, рекао да је предвиђено трајање овог пројекта три и по године, а његова вредност је око 180 милиона евра, од чега је КфВ обезбедила кредит од 65 милиона евра и бесповратну помоћ од девет милиона евра, Европска банка за обнову и развој је обезбедила 80 милиона евра, а ЕПС 27 милиона евра.

Обрадовић је рекао да је циљ пројекта обезбеђивање сигурне и беспрекидне испоруке угља и рационално управљање природним ресурсима, уз смањење атмосферског загађења у термоелектранама које користе угаљ из РБ Колубара.

Пројектом је, између осталог, обухваћено увођење система за управљање квалитетом угља и хомогенизацију у западном делу РБ Колубара, модернизација опреме набавком новог багер-транспортер-одлагач система.

"Значај овог пројекта је велики, са технолошке стране, еколошке и социјалне", рекао је Обрадовић и додао да ће ЕПС имати и економске резултате.

Према његовим речима, реализацијом овог пројекта биће обезбеђена боља технологија експлоатације угља, повећана енергетска ефикасност термоелектрана, а биће смањен и негативни утицаји на животну средину.

Обрадовић је захвалио немачким партнерима на подршци ЕПС и истакао да је ово велики и битан пројекат, као и да би било тешко да се реализује без јаке подршке Владе Савезне Републике Немачке, КфВ и ЕБРД.

Он је рекао да је пројекат "веома добра" вест за Србију, ЕПС и РБ Колубара.

"Пројекат који кофинансирамо са ЕБРД омогућиће много бољу, хомогенију и константнију могућност снабдевања угљем највећих термоекелтрана у Србији", рекао је Тискенс.

Он је рекао, да ће међу многим другим позитивним утицајима, релизација овог пројекта довести до смањења, на годишњем нивоу, емисије 700.000 тона гасова који производе ефекат стаклене баште, што је за Србију смањење од три одсто емисије угљен-диоксида.

Тискенс је изјавјио да се сарадња са српским партнерима увек заснивала на ефикасности производње, сигурности снабдевања електричном енергијом и промовисању технологија повољних за животну околину.

"Србија производи више од 30 одсто електричне енергије из обновљивих енергетских извора, углавном из хидроенергије", рекао је Тискенс и додао да раде са српским партнерима на томе да се овај проценат повећа.

Први секретар немачке амбасаде у Београду Кристоф Ајхен подсетио је да је од 2000. године Немачка издвојила више од 1,2 милијарде евра за Србију и то за енергетску ефиксност, пословно окружење и инфраструктуру.

Према његовим речима, највише је уложено у енергетски сектор и до данас је у ову област уложено 500 милиона евра.

Он је рекао да је Немачка једна од првих која је потписала уговоре са ЕПС, а дугорочна сарадња је почела 2001.године финансирањем увоза електричне енергије и резервних делова, што је износило више од 70 милиона евра.

"Нова инвестиција коју ћемо данас потписати је одличан пример да се фокусирамо на промовисање обновљивих извора електричне енергије и пројекте везане за њих, пројекте заштите животне средине и повећање енергетске ефикасности", рекао је Ајхен.

Он је навео да се пројекат наставља на заједничке програме који се фокусирају на производњу електричне енергије из обновљивих извора у Србији.

Ајхен је истакао да ове инвестиције не доприносе само сигурном снабдевању електричном енергијом у Србији, већ представљају и веома битан елемент за омогућавање приступања Србије Европској унији.