ММФ у контроли државне касе

Мисија Међународног монетарног фонда боравиће у Србији од 10. до 14. септембра са главним задатком да се упозна са јавним финансијама Србије, потврђено је Танјугу у Канцеларији ММФ-а у Београду.

"Мисија ће, такође, разговарати о забринутости ММФ поводом недавних измена Закона о Народној банци Србије које су нарушиле њену аутономију, као и поводом фискалне ситуације", навео је стални представник ММФ-а у Србији Богдан Лисоволик, објављено је на интернет страници канцеларије.

Мисија се неће ангажовати на преговорима о аранжману, навео је Лисоволик.

Минус у државној каси готово је двоструко већи од планираног, задуженост увелико преко законских 45 одсто и вероватно ће достићи 60 одсто бруто домаћег производа.

Премијер Ивица Дачић напомиње да је циљ да се то прекине и да се постигне споразум са ММФ-ом како би се користила средства од Светске банке и Европске банке за обнову и развој и од свих држава које желе да помогну.

Министарка енергетике Зорана Михајловић каже да ће тежиште разговора са ММФ-ом бити о разним пакетима мера које морају да се спроведу. "С једне стране су реформе, док се са друге стране поставља питање како ћемо то да изведемо са ММФ-ом, јер нам је неопходна помоћ за јавне финансије", додаје Михајловићева.

Гувернер НБС Јоргованка Табаковић рекла је у петак, на првој конференцији за новинаре, да очекује да ће Србија постићи аранжман са ММФ до краја године, јер је то неопходно због кредитног рејтинга и висине премије ризика земље, односно да би се омогућило даље неопходно задуживање.

Табаковићева је навела да је спремна да саслуша све аргументе које ММФ буде имао у вези са изменама Закона о НБС, истичући да ту нема никаквих елемената који би довели у питање самосталност те институције.

Делегацију ММФ-а предводиће Зузана Мургасова, шеф Мисије ММФ-а за Србију. 

Економисти: Буџет као централно питање

Из ММФ-а су рекли да ће разговарати о изменама закона о Народној банци, али економисти сматрају да ће у центру бити буџет за наредну годину.

"На техничком нивоу разговори су почели још у петак разговара се о изгледима Србије и процени будућег стања пре свега у наредној години", каже Иван Николић из Економског института

"С друге стране, мисији је стало да се упозна с новом Владом и руководством НБС. Потупно је јасно да искључива тема није Закон о НБС, нити спорна питања по том основу", сматра Николић.

Иако поједини економисти кажу да би Влада могла и без ММФ-а, већина сматра да је аранжман неопходан првенствено због кредитног рејтинга.

Економиста Миодраг Зец наводи два разлога за тражење новог аранжмана са ММФ-ом. "Немамо пара да санирамо дугове без обзира на приче и немамо снаге да ставимо ствари под контролу без мониторинга", истиче Зец.

Према његовим речима, Србија не може да се договара са ММФ-ом већ да следи инструкције. "Велика је заблуда да се дужник и поверилац могу договарати поготово кад је поверилац тако моћан као што је ММФ", оцењује Зец.

"Ја мислим да је период од 3-4 месеца крајњи рок да се аранжман склопи, јер свака влада је најјача на почетку. Ако се то не уради у првих 4-5 месеци, ствари ће се отети контроли и доћи у питање много важније ствари које се сад не виде", упозорава Зец.

Упућени кажу да ће Влада морати да се потруди како би убедила ММФ да ће се држати договореног, с обзиром на то да је претходни аранжман замрзнут и да су прекорачене све њима постављене границе.