Љајић: Контролисана поскупљења

Министар за спољну и унутрашњу трговину Расим Љајић разуме да грађани очекују да држава нешто учини, али, како каже, држава може да утиче једино на цену лекова, заједно са Министарством здравља, док се остале цене формирају на тржишту, на основу понуде и потражње.

Овде можете погледати/преузети емисију "Око 11"

"Нама, заправо, недостаје већа конкуренција, да бисмо имали бољи квалитет производа и јефтиније цене", објашњава Љајић. 

Љајић истиче да поскупљења на светском тржишту, која су ове јесени због суше између шест и десет одсто, Србија не може да избегне. Мере које стоје на располагању биће искоришћене како би се спречило дивљање цена, несташице и да се обезбеде што приступачније цене за основне животне намирнице, поручује Љајић.  

Љајић је најавио доношење мере забране за извоз шећерне репе, сунцокрета и соје, да би се на тај начин стабилизовало тржите када је реч о јестивом уљу и шећеру.

"Интервенисаћемо из Робних резерви са меркатилним кукурузом, произвођачима сточне хране. Заузврат од њих ћемо тражити да нам за ту количину врате у месу како би опет могли да обезбедимо стабилност тржишта када се ради о понуди меса", објаснио је Љајић. 

Према његовим речима, биће одлучено и о размени меркатилне пшенице и кукуруза како би се повећале залихе у резервама, да би опет била могућа интервенција. 

"Крајњи ефекат мера јесте обезбеђивање основних животних намирница, стабилност у снадбевању основним животним намирницама и што приступачније цене за те животне намирнице", истиче министар Љајић. 

Да би се спречиле несташице основних намирница, планиран је и увоз тих производа као и ослобађање плаћања царина за неке од тих производа. Та мера, како је рекао Љајић, још није донета, али се налази на списку 15 мера и биће донета уколико буде потребе.

"У Робним резервама има задовољавајуће залихе пшенице, око 209.000 тона. Откуп још траје и очекујем да ће се та количина повећати. Што се тиче кукуруза то је 79.000 тона, а откуп, такође, још траје и донели смо одлуку да откупимо 200.000 тона меркатилног кукуруза. Очекујемо да ће та мера увелико утицати на смањење цене сточне хране, последично онда и на месо и млеко и друге производе", објашњава Љајић. 

Међу непопуларним мерама које је раније најављивао министар наводи смањење маржи, која је крајња мера, због које, како је рекао, нико није задовољан и срећан када мора на тај начин да регулише тржиште. Ипак, министар сматра да је та мера дала резултате и важи до краја године.

"После тога ћемо да седнемо и да разговарамо шта ћемо после децембра. И ту постоји неколико варијанти - увести такозвану социјалну корпу, која подразумева да заштитимо на тај начин неке врсте основних животних намирница, као што смо заштитили хлеб од брашна тип 500", објашњава Љајић.

Он наводи да је сигурно да ће уредба доживети измену, јер је то била основна примедба свих трговинских ланаца, али ће она бити на снази до децембра, а после тога ће уследити неке измене. 

Помоћ најугроженијима

Указујући да јавност нема јасну слику шта тачно представља социјална карта, министар Љајић објашњава да, уколико желимо да социјална карта буде урађена на професионалан начин, да буде егзактна, прецизна, за то је потребно 30 милиона евра. 

Министар наводи да је потребно искористити постојећу базу података као почетни основ да се заштите најугроженији. 

"Имате брдо података, које је за годину, две, три потпуно промењиво, јер ја не морам бити истог социјалног статуса. Сада могу да не радим, а за две године или годину дана да се запослим, да нађем добар посао, да добро зарађујем, да радим и према томе мој социјални статус је промењен", објашњава Љајић. 

"Ми смо у условима највеће кризе обезбедили редовност социјалних давања, она нису велика, ми смо скоро једина земља која је у највећој кризи повећала те износе", рекао је министар за спољну и унутрашњу трговину и телекомуникације. 

Министар наводи да то јесте краткорочно решење којим се гаси пожар у условима кризе, великог сиромаштва, али дугорочно, производња и извоз су једино решење.

Још једна непопуларна мера која се планира је повећање ПДВ-а са 18 на 20 одсто, али Љајић сматра да је неопходно реформисати цео порески систем, како би се на тај начин исправила неравнотежа која постоји.

"Систем је сада такав да углавном иде на опорезивање рада и потрошње, а мање на опорезивање добити и имовине. Порез на плату запосленог је 12 одсто, а порез на добит послодавца је 10 одсто. Ту се заправо крши принцип једнакости и равнорправности", рекао је Љајић. 

У закону о трговини постоји одредба да за објекте веће од 2.000 квадрата сагласност треба да да министарство трговине, рекао је Љајић, истичући да је то одлична основа за злоупотребу, због чега ће, како је рекао, тражити да се та одредба укине.  

"Одмах сам дао налог да се раде измене закона о трговини, та одредба се укида, укида се центар за трговину који је требало да прерасте у неку агенцију, укидају се обавезе трговаца да до фебруара, марта подносе своје извештаје министарству. Све оно што је бирократија, све оно што је отежавање пословања, све оно што је могућност да појачамо конкуренцију на тржишту, то ћемо да урадимо", нагласио је министар Љајић. 

Љајић је поновио да је свестан да се мерама тренутно гасе пожари и да то не решава дугорочно проблеме друштва, али напомиње да је за наводњавање потребно издвојити неколико милијарди евра.

"Чињеница је да је пољопривреда шанса, чињеница је да треба да улажемо далеко више, чињеница је да овим мерама помажемо и привреду и привреднике кроз субвенционисане кредите од милијарду евра, чињеница је да ћемо 42 милијарде дати министарству пољопривреде, да је то већ два и по одсто буџета за пољопривреду, да ће наредне године бити 4 одсто, то јесу неки помаци, можда недовољни, али у сваком случају неки помак ће се осетити", наводи министар Љајић. 

Министар Љајић каже да се до сада није причало о продаји Телекома на Влади, нити се о томе размишља, јер сматра, да за то није време зато што се у овом тренутку не може добити цена коју очекују. Љајић наводи да је Телекому у овом тренутку потребна професионализација менаџемента, модернизација како би издржао конкуренцију и остварио већу добит него што је сада остварује. 

Министар за спољну и унутрашњу трговину и телекомуникације најављује и спајање две агенције из ресора телекомуникација, РАТЕЛ-а и РАПУС-а, тако што ће агенција за поштанске услуге бити спојена у РАТЕЛ као четврти сектор.