Јавне набавке, рупа без дна?

Србија годишње, због немара или корупције, на јавним набавкама изгуби 800 милиона евра. Из године у годину, број понуђача на јавим тендерима је све мањи, што регуларност јавних набавки доводи у сумњу, сагласили су се учесници у емисији Око 11.

Овде можете погледати/преузети емисију "Око 11"

Привредници који конкуришу на тендерима најчешће имају примедбе на конкурсну документацију која, кажу, често има критеријуме које мало ко може да испуни.

"Извештај Управе за јавне набавке показао је да је због тога прошле године било чак четрдесет одсто случајева где се на тендеру за неку јавну набавку пријавио само један понуђач, а често је то била нека страна компанија", објашњава Видосава Џагић, потпредседница Привредне коморе Србије.

Да би се таква ситуација променила, Српска напредна странка предала је предлог новог закона о јавним набавкама који је антикорупцијски и лако примењив, рекао је Миленко Џелетовић, шеф економског тима СНС-а.

"Тај ће закон бити јак инструмент у борби против корупције и даће позитиван сигнал инвеститорима да је ова влада спремна да реши јавне финансије, а биће то и допринос консолидацији јавних финансија. Неке од конкретних мера биће евидентирање и транспарентност јавних набавки. Расправу о овом закону очекујемо на скупштинском заседању већ у септембру", навео је Џелетовић.

Предлог новог закона има добрих решења за побољшавање контроле јавних набавки, сматра Немања Ненадић из "Транспарентности Србија", али напомиње да се једним законом не могу решити сви проблеми трошења новца у јавном сектору.

"Да би систем био ефикасан, морају се мењати и Кривични законик и Закон о заштити узбуњивача и други акти. Закон о јавним набавкама је само део процеса. Незахвалне су и процене колике би биле уштеде у буџету јер је питање колико ће се новца уопште трошити на јавне набавке и хоће ли се од неких набавки одустати", каже Ненадић.

Поред тога, истиче Ненадић, поставља се питање и да ли су неке од досадашњих набавки уопште биле потребне, а не само да ли су биле добро споведене.

Миленко Џелетовић тврди да је циљ новог закона управо да се проблем спречи, а не да се решава тек када настане. Објашњава да ће институције имати шира овлашћења при контроли јавних набавки, пратиће се процедура код наручилаца и понуђача, а биће заштићени узбуњивачи на корупцију.

"Санкције су пооштрене. Важно је да је за набавке веће од 700.000 динара обавезно присуство грађанског надзорника који ће пратити поступак закључивања и реализације поступка. Предлог закона предвиђа и меру забране ономе ко неколико пута прекрши овај закон. Казне су до сада биле смешне, а ми ћемо донети сет мера, да мора постојати писани траг између директора и запослених, Агенције за борбу против корупције, судова који ће брзо деловати", нагласио је Џелетовић.

Неопходна и заштита конкуренције 

Стратегија јавних набавки мора да обухвати и заштиту конкуренције, забрану недозвољеног удруживања и механизме за ефикасно решавање таквих случајева, сматрају у Привредној комори Србије.

"Када говоримо о планирању, морамо знати да један део неликвидности српске привреде потиче из овог сектора. То је нереално планирање не само оног што ћемо набавити већ и како ћемо то платити", рекла је Видосава Џагић.

Највећи проблем јавних набавки, сложили су се саговорници у Оку 11, јесте лоша примена и изврдавање важећег закона.

"Жалили су се и понудиоци и наручиоци, колико год је напредовало знање у овој области толико је напредовало и знање како злоупотребити одредбе закона. Предлог новог закона има добрих помака у односу на претходни, али све ће зависити од свести свих да су новци које трошимо наши новци и да за њих морамо добити највишу могућу вредност", напомиње Видосава Џагић.

Проблем досадашње корупције, оценио је Немања Ненадић, јесте то што се готово нико није усуђивао да буџетској инспекцији пријави сумњу у регуларност неког поступка набавке.

"Често се дешавало да има сумњивих набавки које нико није пријавио. Очигледно је да су се фирме из исте бранше бојале да пријаве јер не би убудуће добијале посао. Треба омогућити да свако ко има аргумената оспори тендер без бојазни од последица", упозорава Немања Ненадић.

Процес јавних набавки требало би да изгледа онако како то раде приватне компаније, оценила је Видосава Џагић.

"Све уређене компаније имају своје процедуре и правила којима управљају својим трошковима. Само то треба пренети на државу", навела је Џагићева.

Немања Ненадић сматра да ће први добар сигнал бити када се на један тендер буде јавило више понуђача, јер ће то значити да се враћа поверење у систем.