Србија на ивици презадужености

Јавни дуг Србије премашио је 15 милијарди евра и готово је 10 процената преко законске границе. Према подацима Народне банке, од априла до краја јуна дуг је порастао 674 милиона евра што значи да је држава сваког дана дуговала нових 7 и по милиона евра.

Ново задуживање је неминовно, а Србија је на ивици презадужености, упозоравају економисти. Влада обећава скупе кредите замениће јефтинијим и тако смањити трошак за камате.

Економиста Љубодраг Савић сматра да ће се највероватније до краја године пробити граница високе задужености.

"То води смањењу животног стнадарда повећању инфлације, грчком сценарију, али да не претерујем Србија ће се брзо придуржити групи земаља које су у тешком положају пре свега због виоског јавног дуга", рекао је Савић.

Док су се пролетос предузећа и банке раздуживали, држава је према подацима Народне банке повећала дуг за 674 милиона евра - због промена курса, задуживањем кроз продају хартија од вредности, давањем гаранција за кредите "Галеници", "Грађевниској дирекцији", "Фијату". Сада на домаћем терену дугује 6,1 милијарду евра а у иностранству 9, 1 милијарду.

"Оно што је велики проблем наше привреде јесте то што је валутна структура лоша, доминирају аранжмани у страној валути, а с друге стране оно што привреда створи је у динарима, тако да и без новог задуживања постоји ризик раста јавног дуга ", каже економиста Зоран Грубишић.

Према његовим речима оно што може да се уради јесте да купимо мало времена да побољшамо рочност да рефинансирамо постојеће са дугорочним аранжманима да нас обавезе не би притискале у овим кризним временима.

За то је, каже Савић, потребно побољшати кредити рејтинг и олакшати приступ међународним изворима финансирања.

Замена скупх јефтинијим кредитма с дужим роком отплате циљ је и министарства финансија.

"Ми смо обезбедили стабилност финансија државе, наш циљ је да смањимо учешће камата, 66 милијарди динара ове године ће коштати камате, то је три пута више него комплетан аграрни буџет. Правимо план како да то променимо", рекао је министар финансија и привреде Млађан Динкић.

Међутим, економисти упозоравају да се српски финансијски проблеми не могу решити ако држава драстично не среже трошкове и не замени садашњи лош привредни модел у којем се троши више него што се заради, а уместо инвестиција и производње за извоз, подстичу услуге и увоз.