Мањак струје због суше

Климатске промене све више утичу на производњу и потрошњу струје, али и на цене тог енергента. Током јула и августа, испоруке на берзама уговарају се по 20 одсто вишим ценама него у јуну. Мегават сат у региону кошта од 50 до 65 евра. Балкан је већ суочен са недостатком струје.

Због сушних лета и ледених зима, у протекле две године производња струје у хидроелектранама је екстремно лоша. Код нас, "Ђердап" и "Бајина Башта" дају пет одсто мање струје него што је планирано. Забрињава то што се у региону протекла два месеца троше акумулације које су раније чуване за најхладније дане.

Професор Електротехничког факултета у Београду Никола Рајаковић каже да цела Европа има проблема са производњом електричне енергије. Према његовим речима, посебно је критичан нажалост регион Југоисточне Европе, односно регион Балкана пошто је неповољна хидрологија погодила све земље у региону.

"Што се тиче хидролошке ситуације петнаестак година нисмо лошије производили. Иначе све електропривреде ће морати да предузму врло озбиљне мере и скупе капацитете да ангажују, како би електроенергетски биланс по месецима затвориле", каже Рајаковић.

Само од почетка века, потрошња струје у европским земљама порасла је од 10 до 15 одсто. Брине и то што нема нових капиталних производних капацитета. Додатни проблем је затварање нуклеарки у Немачкој, али и другим земљама које су зависиле од те производње.

"Рецимо Французи који имају 58 нуклеарних електрана, близу 80 одсто струје добијају из нуклеарки и никако не желе да се одрекну тог практично јединог енергетског извора", каже Илија Плећаш из "Института Винча".

Иако сви покушавају да што више користе обновљиве изворе енергије, већина земаља ипак се ослања на угаљ. И наш електроенергетски систем зависи од тог енергента, јер 70 одсто струје добијамо из термоелектана.

Иако тропске температуре отежавају копање угља у рудницима, депоније угља се, како сазнајемо, пуне по плану. Министарка енергетике рачуна и на штедњу.

"То је та енергетска ефикасност. Ми трошимо три-четири пута више енергије него наши суседи. Ми то морамо да смањимо јер то даје могућност да аутоматски смањимо увоз електричне енергије и других енерегената", каже Зорана Михајловић, министарка енергетике, развоја и заштите животне средине.

ЕПС тражи од Владе да одобри увоз око 360 милиона киловат сати струје за септембар и октобар. Колико ће се увести, како је РТС-у потврђено у Министарству енергетике, знаће се у четвртак, после седнице Владе.