(Не)реална очекивања од банкара

Влада планира да мањак у државној каси смањи, пре свега, повећавањем пореза, а од банака очекује да помогну тако што ће привреди одобравати јефтиније кредите. Међутим, банкари кажу да то неће бити лако јер имају велике трошкове, а готово четвртина кредита одобрена привреди није наплатива.

Грађани и привреда одавно су научили да банке нису социјалне институције, већ да нуде кишобран кад је сунце, а траже да се новац врати кад почне киша.

Међутим, министар финансија Млађан Динкић очекује да сада, када је практично олуја у српској економији, помогну – да привреди одобравају кредите по каматама од један одсто за мања предузећа и до четири процента за велике компаније.

Верољуб Дугалић из Удружења банака Србије каже да је то тешко оствариво и оцењује да такве ниске стопе може да даје једино Фонд за развој.

"Банке имају велике трошкове – висока стопа обавезне резерве од 30 одсто, висока стопа инфлације, велики трошкови због лоших зајмова за кашњењем од преко 90 дана, све то ствара трошкове банкама", истиче Дугалић.

Економиста Александар Стевановић сматра да свако државно терање банака да раде нешто што њима није у интересу може да се обије о главу и држави и банкама, јер оне имају могућност да изађу с тржишта.

"Само ће пријати онима који добију те кредите које ни у сну не би могли добити на слободном тржишту", наводи Стевановић.

Док од банака очекују да привреди одобравају повољније кредите, у Министарству финансија најављују да ће банке, као и сви остали, од 1. октобра плаћати већи порез на добит – 15 одсто, уместо досадашњих 10 одсто.

То ће, реално, бити троструко повећање пореза, јер су банке и велике компаније, на основу разних пореских олакшица, порез на добит плаћале пет до шест одсто.

Ако се повећа порез, то ће изазвати веће трошкове за банке и веће камате, истиче Верољуб Дугалић и додаје да ће то платити корисници кредита, пре свега велике компаније, а повећање пореза ће се вероватно одразити и на инфлацију.

Најављено повећање пореза на добит ипак није тако велико да би банкари размишљали о напуштању српског тржишта. Али неке компаније би то могле да ураде.

Економски аналитичар Радојка Николић сматра да ће многе компаније размишљати да ли ће да оду. "Капитал воли да се умножи и да део задржи за себе, а да држави да минимално", истиче Николићева.

Порез на добит од 10 одсто био је, иначе, један од основних адута којима је Србија у протеклом периоду привлачила инвеститоре.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.