Сурова економска реалност

Нова Влада Србије суочава се са суровом реалношћу, укључујући све већи буџетски дефицит државе, смањивање привредних активности и слабљење домаће валуте, пише лондонски Фајненшел тајмс.

Лист подсећа да је влада спремна да поново отпочне разговоре са Међународним монетарним фондом и да реши проблем буџетског дефицита, али оцењује да ће бити тешко те циљеве помирити са обећањима недавно датим гласачима.

Фајненшел тајмс је истакао и да ће новој владајућој већини у Србији, у којој су социјалисти и Српска напредна странка, бити потребно још времена да обезбеди поверење инвеститора и међународних институција.

Како указује лондонски лист, узимајући у обзир владине проблеме са пуњењем државног буџета, Србија нема избора него да се врати преговорима са Међународним монетарним фондом, који ће вероватно тражити поштравање фискалне политике.

"Не верујем да влада има било коју другу опцију", оценио је политички саветник и председник независног научно-истраживачког удружења "Мост Исток-Запад" из Београда Јован Ковачић.

Како је указао, Србија се суочава са великим недостатком новца. "Србија није банкротирала, али је веома близу тога, тако да јој је потребно да преговоре са ММФ-ом уради брзо", сматра Ковачић.

Ковачић је рекао да је Влада Србије после смене гувернера Народне банке, што је, како је навео, изазвало подозривост, сатерала себе у ћошак и сада мора да покаже резултате у другим областима. Ковачић је рекао и да би поједини чланови владе замерке ММФ-а могли сматрати "непријатним", али је указао да влада сада има ограничен простор за маневрисање.

Фајненшел тајмс је указао и да би коришћење резерви Народне банке ради покривања дефицита у државном буџету могло да изазове инфлацију, што, како је навео, оправдано забрињава грађане Србије после искустава са хиперинфлацијом током 90-их.

Директор делегације немачке привреде у Србији (део Немачке привредне коморе у иностранству) Михаел Шмит оценио је да ће нови договор са ММФ-ом бити важан за поједине инвеститоре у Србији, али је додао да ће многи обратити пажњу и на друге потезе владе.

"Очигледно је да је за финансијске инвеститоре укључене у посао са владиним обвезницама договор са ММФ-ом веома важан за стабилност", рекао је Шмит и додао да су финансијски инвеститори већ веома обазриви у пословању у региону.

Они су чак и опрезнији по питању Србије, јер је она до сада остварила боље резултате него Хрватска и Мађарска, а сада има лошију оцену кредитне способности, рекао је Шмит.

Како је навео, страни инвеститори нису сигурни у вези са владином политиком по разним питањима, пре свега по питању пореза. Да ли ће порези бити повећани и да ли ће постојати нека врста подршке за инвеститоре, рекао је Шмит.

Представник немачке привреде сматра да би Србија могла боље да користи средства Светске банке и Европске банке за обнову и развој за изградњу инфраструктуре. Девалвација динара је смањила трошкове земљишта и радне снаге од чега су користи имали малопродаја и
индустрија, рекао је Шмит.

Шмит закључује да је српска економија оптерећена проблемима, али да није без наде.