Наводњавањем до бољег приноса

Температуре изнад 35 степени, које су ових дана бележе у Србији и те како утичу на усеве. Једини начин да се постигне очекивани квалитет и принос јесте да се културе наводњавају, тамо где за то има могућности.

Испуцала земља, увијени листови кукуруза, пожутело лишће соје, сунцокрета. Тропске температуре, недостатак падавина и ветар који додатно исушује земљу узимају данак.

"Повећана потрошња и онако мало влаге у земљишту, може довести до смањења приноса и квалитета приноса, али то ћемо видети на јесен", каже агрометеоролог Срђан Милакара.

И док агрометеоролози још не процењују евентуалну штету од суше, пољопривредници имају рачуницу.

Драган Цветков, пољопривредник из Зрењанина каже да је сунцокрету, иако је тропска биљка, потребна вода за наливање зрна.

"Сигурно ће принос да опадне за 20 до 30 одсто", каже Цветков.

Ласло Ервин, пољопривредник из Михајлова указује да ће недостатак влаге, уколико не буде кише, преполовити род кукуруза.

Биљкама је сада потребно најмање 20 до 30 литара воде по квадрату. Али, док киша не падне, једино што може да помогне је наводњавање.

"У пиротској општини не постоји организован систем наводњавања, него се свако сналази како зна и уме. Већина произвођача наводњава само баште, домаће повртарство", каже Радиша Петровић, из Крупца код Пирота.

Чишћења каналске мреже

Како се у Србији наводњава мање од пет  одсто обрадивих површина, ресорно министарство покренуло је пројекат чишћења и изградње каналске мреже. Машине су тренутно на 40 локација у Бачкој, Мачви и Банату. После више деценија, у каналима је поново вода.

Димитрије Богић, пољопривредник из Вршца каже да парцела није могла да се наводњава, јер је био канал замуљен а сада може.

"И ту смо засновали семенску производњу, ту има 120 хектара семенског кукуруза и 120 хектара семенске соје", каже Богић.

По завршетку прве фазе пројекта, моћи ће да се наводњава нових 65 хиљада хектара, а до краја године требало би да почне изградња и чишћење канала за додатних 200 хиљада хектара.

Планирано је да се у 2012. години у наводњавање уложи 50 милиона евра. Петину је дало ресорно министарство. За остатак је потребан кредит.

"Ми смо кренули у ревитализацију постојеће каналске мреже јер је то најјефиније и најпогодније, радићемо и нове системе за наводњавање у повртарским и воћарским крајевима на територији централне Србије,  Алексиначко поље,  Смедерево, Винча, долина Велике Мораве", каже Александар Продановић из Дирекције за воде.

План је да се у наредне четири године у Србији наводњава милион и сто хиљада хектара, чиме бисмо достигли европски просек. Читав пројекат коштао би око пет милијарди евра. Рачуница показује да би изградњом тог система Србија повећала производњу хране за око два милијарде евра годишње, што значи да би пројекат сам себе отплатио за мање од три године.