Грчке реформе на провери

У Атини су поново представници Европске уније, ММФ-а и Европске централне банке, да провере како Грчка спроведи реформе. Од извештаја међународних контролора зависи да ли ће Грчка добити нову финансијску помоћ и одређене повластице. У решавању дужничке кризе европски званичници предност дају мерама за подстицај привредног раста, а не оштрим мерама штедње.

Финансијски стручњаци из такозване Тројке, неколико пута су одлагали посету - или због тога што нису хтели да се мешају у предизборну борбу у Грчкој, или због болести грчких политичара. Сада их у Атини чека нова влада, али су проблеми стари.

Земља је у петој години рецесије, са стопом незапослености од 23 одсто. Влада Антониса Самараса очекује да јој се рокови за спровођење реформи продуже до 2016. како би земља после болних мера штедње, дошла до даха.

"Постоји одлучност нове грчке владе да спроведе важне, структурне реформе, најпре пореског система и програм приватизације. Договорили смо се који су следећи потези и како да сарађујемо", каже Хорст Рајхебах из Европске комисије.

Грчка за преговоре нема много времена. Новац којим држава располаже довољан је за плаћање рачуна, плата и пензија само до средине августа. Тада мора и да плати око три милијарде евра Европској централној банци на име доспелих државних обвезница.

Криза евра баца сенку и на председавање Европској унији. Кипар је прва земља која је почела тај посао, а зависи од европске помоћи.

Димитрис Кристофијас, председник Кипра каже да је економска криза показала да је потребна ефикаснија политика на нивоу Уније. "Наш приоритет је Европа усредсређена на привредни раст", каже Кристофијас.

Покретање привредног раста, али не по цену нарушавања буџетске дисиплине, формула је коју подржавају немачка канцеларка Ангела Меркел и италијански премијер Марио Монти. Италији је важно да може да се повољније задужује, али Рим неће тражити спас од банкрота.