Малинари траже помоћ државе

Пољска је од Србије преузела лидерску позицију у извозу малине што је, пре свега, последица недовољне сарадње произвођача, власника хладњача и извозника. Из Бранковине код Ваљева, где су одржани 50-ти Дани малине, произвођачи поручују да, због све чешћих суша, сами не могу да одрже производњу и траже помоћ државе.

До пре неколико година, Владан Несторовић из Бранковине био је један од стотинак великих произвођаца малине. Данас је меду ретким произвођацима који покушава да сачува један од последњих малињака који се суше у околини Бранковине.

Видите да не може.Ја мислим да малине овде више немају. Кажу Дан малине у Бранковини. Прођите целу Бранковину нећете наћи једну да поједете за лека. Овде имам само ја и један комсија и то је готово", каже Владан Несторовић.

Ипак, у Бранковини су и ове године одржани Дани малине, и то јубиларни педесети. И овог пута малина је била доста високог квалитета по чему су овај крај и цела Србија познати у свету.

Малину су у Бранковини изложили произвођачи углавном из планинских предела ваљевског краја. У њиховим селима, упркос свим тешкоћама, малина опстаје.

Високе температуре мање штете њиховим малињацима, а имају и бројнија домаћинства да уберу малину. Цена од 80 до 110 динара за килограм малине по њима није реална, али им је још већи проблем то што нису у могућности да купе уређаје за заливање малињака и тако у целости искористе род.

"Мој малињак је на 550 метара надморске висине. То је мало повољније. Код нас су киселије земље. Малина тешко опстаје на високим температурама и ова суша доноси да се малина суши. Ко не залива тешко ће да опстане", објашњава Милорад Ранковић из Доњих Лесковица.

"Не можемо више овако. Мораћемо уграђивати системе. За то би нам требало да држава помогне. Неким повољним кредитом. Мора држава да стоји из ове производње", жали се малинар Драгослав Старчевић из Суводања.

Србија више није лидер у производњи малине. Прошле године произвела је око 84 хиљаде тона и примат препустила Пољацима. Ове године род ће бити знатно мањи.

"Доста хладно и кишовито време пролећа све до скора је узело свој данак, а сада и ове јако високе температуре су довеле до тога да према неким анализама произведене количине су за 40 одсто мање него прошле године", објашњава Александар Лепосавић из Института за воћарство Чачак.

Ипак, на стручном скупу о малини, из Бранковине поручују да са сортама виламет и микер Србија има перспективу у тој производњи. Наравно, уз неопходну помоћ државе.