Наплата пореза, све по старом

У Закону о пореском поступку пише да ће банке дозвољавати исплату зарада само ако се истовремено уплаћују порези и доприноси.

У случају да на рачуну фирме нема довољно новца, исплаћује се само део зараде и, сразмерно том износу, порези и доприноси. Месецима, банке тврде да контрола наплате није њихов посао, а Пореска управа да су механизми контроле баш у рукама банкара.

Правни саветник Миленко Радић каже да годинама уназад Влада, уместо да доноси законе који ће бити примењиви, усваја уредбе и њима мења законе.

"Овог пута министар финансија користи Закон о локалној управи који не може да се користи за такве потребе", истиче Радић.

Поред правних, много практичних недоумица банкара и порезника у српској привреди често се дешава да једна фирма извршава обавезе друге фирме.

"Интересује ме чији Порески идентификациони број ми достављамо. Налогодавца или оног чије се обавезе извршавају? До сада нам нико није рекао да би то требало да буде ПИБ из позивног броја. Уколико тако будуе то потпуно руши концепцију", оцењује Радић.

Помоћник директора Пореске управе Дејан Видојевић каже да ће, уколико то буде потребно, бити пронађено неко прелазно решење.

У Пореској управи, у којој ни до сада проблем није био откривање дужника, већ наплата дуга, оцењују да ће дневно извештавање банака бити корисно.

У току 24 часа од добијања информације порезници ће опоменути послодавце да дуг измире у року од седам дана.

"По досадашњим процедурама тај процес принудне наплате трајао је дуже од два месеца. Ми ћемо у овом тренутку створити услове да за 15 дана дужника уведемо у поступак принудне наплате", сматра Видојевић.

На тај начин наплата обавеза према држави требало би да се повећа за 15 одсто, односно 45 милијарди динара годишње, за колико би се смањиле дотације из буџета социјалним фондовима. Оне, у овом тренутку, достижу 290 милијарди динара.