Српска финансијска дијета

Половина оног што српска привреда у току једне године произведе, већ дугује. Наиме, за прва три месеца учешће јавног дуга у бруто друштвеном производу повећано је за 3,4 одсто и достигло је 51,1 одсто, наведено је у анализи дуга Србије Народне банке.

Тиме је за шест одсто пробијена горња граница коју закон прописује да држава сме да се задужи. Раст јавног дуга је опасан, упозорава за РТС први човек Светске банке у Србији Лу Брефор.

Брефор је стање у српској привреди упоредио са високим нивоом холестерола у људском организму. 

"Као што знате, сви имају одређени ниво холестерола у крви и не треба о томе бринути док не достигне одређени ниво. Онда то постаје озбиљно обољење које на крају може да доведе до смрти. Да бисте то решили, морате да предузмете озбиљне и болне мере и лечење. Ниво јавног дуга Србије је високо изнад безбедног нивоа холестерола", рекао је Брефор.

Шеф Канцеларије Светске банке у Србији наводи да је разлог за велики јавни дуг то што је годинама постојао велики буџетски дефицит. 

Циљ владе за 2012. годину је био 4,25 одсто дефицита, али је Фискални савет проценио да ће до краја године дефицит доћи до шест одсто, а ако се ништа не учини, чак и седам одсто, рекао је Брефор.

"Ако имате буџетски дефицит од 4,25 одсто, то значи да и даље морате да позајмљујете готово две милијарде евра годишње да би попунили дефицит. Али ако тај дефицит дође до седам  одсто, што је веома могуће и ако следећа влада не предузме брзе мере, то значи да ћете морати да позајмите три и по милијарде евра за 2012. годину", упозорио је Брефор.  

Први човек Светске банке у Србији каже да има мого мера које се могу предузети и на страни расхода и на страни прихода.

"Морате веома брзо да учините пословну средину повољнијом за инвестиције и за рад оних који су већ инвестирали. Морате да створите услове у којима приватне инвестиције и приватна предузећа настављају рад, јер ће тако плаћати порез и повећати ваше приходе", рекао је Брефор.

И са стране расхода потребан је низ мера, рекао је Брефор, наводећи као пример Пензиони фонд, а у том контексту и могуће замрзавање пензија.

"То би могло да буде решење, али свакако постоје и друге акције које би се могле предузети. Ниједна земља не може да приушти да се већина становништва пензионише са 54 године живота. Не можете да очекујете када се тако рано пензионишете да Пензиони фонд покрије све ваше трошкове", сматра Брефор.

Он је указао да велики проблем може да буде кашњење у реформама.   

"Кашњење у реформама може да се претвори у веома озбиљне проблеме јавних финансија и Србија заиста може да се нађе у ситуацији у којој мора да плаћа много, много више него што сада плаћа да би покрила свој буџетски дефицит", рекао је први човек Светске банке у Србији Лу Брефор, у интервјуу за Дневник РТС-а.