Слабији род пшенице у Србији

У појединим деловима земље почела је жетва пшенице. Том културом јесенас је засејано око 470.000 хектара. Први резултати показују да ће род бити мањи него прошле године и то за око 200.000 тона. И тако умањен род, довољан је да покрије потребе домаћег тржишта, а део остаје и за извоз, кажу стручњаци.

Иако је најављена за почетак јула, високе температуре утицале су на то да жетва почне нешто раније. И док су на неким њивама први откоси већ пали, много је више оних произвођача који обилазе своје парцеле и прегледају род.

"Пшеница је у доста добром стању била до појаве ових великих температура и овог лета. То је утицало да она раније сазри седам до десет дана, тако да ће жетва почети од недеље. Принос ће бити смањен сигурно 20 до 30 посто од очекиваног, али видећемо кад почнемо", каже пољопривредник из Панчева Драган Павловић.

При крају су и припреме машина за жетву. Ипак, муку произвођачима задаје то што не знају откупну цену пшенице.

"Већ три дана проводим време покушавајући било коју цену да извучем да знам пошто могу да продам моју пшеницу. Нико још није изашао са ценом од великих откупљивача. Нама једино остаје да ускладиштимо пшеницу у јавна складишта, чекамо да неко изађе с ценом да видимо да ли нам то одговара. Ако не, чекаћемо неки бољи тренутак за продају", наводи пољопривредник из Омољице код Панчева Владимир Лазаров.

Иако се тачна цена не зна, најављује се да би могла бити око 20 динара за килограм. Произвођачи том ценом нису задовољни.

Пољопривредник из Панчева Ђура Шушњар каже да под овим условима неће више зрно посејати по цени од 20 динара, јер нема где да је лагерује и могућности да је чува.

Процењује се да ће Србија ове године имати око 200.000 тона пшенице мање за извоз. Очекује се да род буде између милион и осамсто и милион и деветсто хиљада тона.

Иако ће ове године пшенице бити мање него прошле, разлога за бригу нема и биће је довољно за домаће потребе.

"Квалитетом можемо бити задовољни, то је нешто што је изнад онога што ми зовемо Јус квалитет. Ради објективности морам рећи да је тај квалитетет нижи од оног што пробирљиви купци у Европи траже. Тако и када бисмо имали веће количине за извоз, не бисмо лако извезли те количине или би то морали да радимо по нешто нижим ценама", каже Вукосав Саковић из "Жита Србије".

Управо због цене и рачунице произвођача да им се гајење пшенице не исплати као гајење кукуруза, соје или сунцокрета, у Србији је све мање пшеничних поља.

У последњих 20 година она су готово преполовљена. Истовремено, у свету их за 10 милиона хектара више. Ако се такав тренд настави, стручњаци кажу да бисмо од земље извозника, могли да постанемо земља која пшеницу увози.