Ветром до струје

Први ветропаркови у Србији очекују се за две године. Поред ЕПС-а, за производњу струје из ветра заинтересовани су домаћи и велики број страних инвеститора. Планиране инвестиције за производњу енергије из ветра премашују милијарду и по евра. Међутим, инвеститори се жале да иако је још прошле године донет Закон о енергетици, он још не може да се потпуно примени у тој области.

Ветропаркови су планирани у кошавском подручју - око Вршца, Ковина Пландишта, Инђије и у доњем току Дунава. Пројекти су урађени али градњу коче прописи. Српско Удружење за енергију ветра затражило је помоћ "Националне алијансе за локални економски развој" (НАЛЕД) како би се што брже дошло до локацијских и грађевинских дозвола.

Топлица Спасојевић из НАЛЕД-а каже да нови Закон о енергетици још не може да се примени у пракси и да то кочи реализацију пројеката.

"Ми долазимо у једну парадоксалну ситуацију да је Новим законом укинут стари а подзаконска акта нису донета. Нови закон не може да профункционише и налазимо се у једном правном вакуму у многим областима. А управо енергија ветра је једна од њих.", рекао је Спасојевић.

Страни инвеститори се жале на неизвесност јер не знају да ли ће Влада продужити "фидин" тарифе, односно повластице за откуп струје из обновљивих извора које истичу до краја године. Траже и прецизне услове и модел Уговора о откупу зелене енергије.

Маја Турковић из Српског удружења за енергију сматра да је за инвеститоре доношење Закона о енергетици, био позитиван сигнал од Владе. "Нису се покупили и отишли у Румунију која има одличан ветар услове,или Бугарску и Хрватску. Али неће остати још 10 година док се регулатива донесе", рекла је Турковићева.

Марк Кренадал, фирме инвеститора "ЦЕВЕА", каже да почетак градње зависи од нове Владе. "Надамо се да ће они урадити тих неколико ствари које још стоје између оног што смо се договорили и почетка градње турбина на ветар", очекује Крендал.

Инвеститори од недавно сарађују и са Архитехтонским факултетом у Београду. Студенти су поводом Светског дана ветра направили прву инсталацију. Доцент Архитектонског факултета у Београду Ђорђе Стојановић каже да права решења у градњи тек предстоје.

"Нови трендови увршћују ветар као један од извора енергије будућности и на који ми као архитекте да обратимо пажњу и уврстимо у своје размишљање и планирање у простору", рекао је Стојановић.

У земљама Европске уније рачунају на ту енергију јер ће наредних година због гашења нуклеарних електрана струја недостајати. Највише ветрењача имају Немачка, Шведска, Шпанија и Данска.

Амбасадорка Краљевине Данске у Србији, Мете Кјуел Нилсен, каже да Данска планира да до 2020. чак 50 одсто њихове енергије потиче од ветра. Процењује се да би Србија коришћењем ветра, могла да покрије 10 одсто потреба за струјом.