Суморне прогнозе за Шпанију

Поставља се питање да ли ће после Грчке, Ирске и Португала под европски финансијски кишобран морати да стане и Шпанија. Иако у Бриселу демантују вести да је влада у Мадриду већ затражила помоћ Европског стабилизационог фонда, стручњаци упозоравају да је такав сценарио готово неизбежан.

Негативним прогназама придружила се и америчка бонитетна агенција ФИЧ, снизивши кредитни рејтинг Шпаније за три степена.

Све већи трошкови задуживања и продубљене рецесије разлог су што је Шпанији поново снижен кредитни рејтинг, овога пута са А на ТРИ Б, уз негативну прогнозу. Влада у Мадриду тврди да чини све како би спасла свој проблематични банкарски сектор.

"Апокалипса се није догодила. Ово је тежак тренутак, али се ситуација мора посматрати објективно. Шпанија има своје предности у односу на друге презадужене земље, има стабилну парламентарну већину и реформе које последњих месеци спроводи", каже аменица премијера Шпаније Сораја Саенз де Сантамарија.

Ако претрпе губитке због проблематичних зајмова, могуће је да ће шпанским банкама бити неопходна помоћ Европске уније. У Бриселу и Берлину демантују да је Шпанија већ тражила помоћ Европског фонда за докапитализацију својих банака.

Портпарол Европске комисије Амадеу Алтафаж каже да немају информације о евентуалном захтеву Шпаније за финансијску помоћ. А ако такав захтев буде упућен, постоје већ договорени инструменти за одобравање неопходних средстава.

Немачка канцеларка Ангела Меркел каже да земље које желе помоћ треба саме да упуте захтев.

"Учинићемо све да сачувамо стабилност еврозоне и нећемо вршити притисак ни на једну земљу", каже Меркелова.

У наредне две недеље шпанске власти морају да одлуче како ће докапитализовати посрнуле банке. Процењује се да им је за то потребно најмање 60 милијарди евра.

"Шпанија није способна сама да решава проблеме са банкама и дуговима. Зато је апсолутно неопходно да искористи механизме међународне финансијске помоћи", наводи Роберт Халвер из "Бадер банке" у Франкфурту.

Та помоћ, кажу стручњаци, неопходна је не само да би се спасао посрнули банкарски сектор, већ и шпанска економија, оптерећена рекордном стопом незапослености и драстичним падом потрошње.

Премијер Шпаније Маријано Рахој каже да да би поспешили раст и запошљавање потребно је најпре да јавна администрација престане да троши оно што нема, јер нико не може да живи изнад својих могућности.

Уједињене нације упозоравају да ће се раст светске привреде успорити, а да му највећа опасност и даље прети од европске кризе. Зато и амерички председник Обама поново апелује на европске лидере да хитним мерама, које подразумевају убризгавање капитала у ослабљене банке, спрече продубљивање рецесије у еврозони.